Frizerski salon za gospodu

NIKO u Beogradu toliko dugo drugima nije „radio o glavi“ kao Sava Veselinov i njegov sin Veljko, koji su očuvali frizerski salon na Terazijama još od 1838. godine. Ovde su dolazila sva viđenija gospoda grada, u frizeraj na Prestolonaslednikovom trgu, koji je, istini za volju, zvanično promenio naziv u Terazije tek 1939. godine.

Naš domaćin je Veljko Veselinov, koji od 1983. godine rukovodi ovim salonom. Da bi neobičnost porodične tradicije bila veća, Veljko je diplomirao, a potom i magistrirao ekonomiju, ali kada je otac, pritisnut godinama, rešio da se povuče iz zanata, sin nije dozvolio i da se radnja „povuče“ sa njim.

Prvoprestolonaslednik

- Moj otac Sava Veselinov bio je poznati predratni fudbaler koji je karijeru okončao u BASK, a zatim je otvorio ovaj salon - pripoveda Velja Veselinov. - Pre rata ovde su dolazili prestolonaslednik Petar Karađorđević, ali pored njega i svi ugledni profesori, sportisti, diplomate...

Dok nam nabraja imena poznatih ljudi koji su bili njegovi klijenti, Velja nam pokazuje originalne stolice na kojima i danas sede gosti njegovog frizeraja. Doduše, sada nije kao pre rata, već su danas klijenti i beogradske dame i gospoda.

- Stolice su originalne, iz 1938. godine - sa ponosom nam pokazuje domaćin.

Na zaprepašćeno pitanje novinara kako tumači njihovu dugovečnost, Velja lakonski odgovara: „Pa jednostavno, pravile su ih predratne zanatlije. A oni su znali svoj posao“.

Zatim se ređaju imena onih koji su „došli po svoj lepši izgled“ kod Veselinova, i čujemo za imena legendarnog fudbalera Moše Marijanovića, kao i dvojice šahista - Bobija Fišera i Mihaila Talja. Domaćin nam odaje „sveti običaj“ ovog salona, a to je da svaki ugledni gost ostavlja prigodnu belešku o svom gostovanju specijalnoj knjizi utisaka i uspomena.

Kada nam otvori podeblju knjigu, i u njoj marljivo potpisana imena jednog po jednog, odmah na početku vidimo ime akademika Vojislava Šulovića, pored ostalog i nosioca francuske „Legije časti“. Slede ga različite diplomate i ambasadori, umetnici Ljubiša Ristić, Miodrag Bulatović, Nebojša Bakočević, košarkaš Zoran Radović, a naš domaćin se s posebnim poštovanjem i pijetetom seća Verice Barać. Beselinov pamti kako je 1987. godine dolazio ruski ambasador, a, „kao što to život ume da uredi“, odmah za njim i sekretar američke ambasade.

Brži od medija

- U frizeraju je najvažnije da ja znam pola sveta, a da druga polovina zna mene - počinje izlaganje svoje životne filozofije Veselinov. - Na ovakvom mestu se često čuju informacije koje ne biste mogli da dobijete u medijima. Naprotiv, novinari često dolaze ovde kako bi saznali ponešto o događajima koji se odigravaju a oni ih i ne slute.

Velja Veselinov ima objašnjenje i za to, kao i za suštinu očuvanja frizerske mudrosti.

FRIZURE RAZLIČITA VREMENA

Pre Drugog svetskog rata postojao je neobičan način šišanja muške frizure tako što su korišćeni svećica i češalj. Kao što bi danas višak kose bio zahvaćen češljem, a zatim odsečen makazama, tako su tada taj višak spaljivali manjom svećom.

- To je bila predrasuda onog doba, da se na taj način jača koren kose - objašnjava naš sagovornik. - Ipak, najčudnije je bilo juriti modu u Titovo vreme.

Velja se seća kako je Josip Broz da nosi „lokne“ odnosno kosu „na talase“ što je u to vreme inače bilo u modi. Tada su mnogi poželeli da imaju takvu frizuru.

- Za to je bio potreban poseban alat. Kosu bismo stavljali u „nec“, posebnu mrežu, pa bismo je sušili lagano, u talasima, kako bi muškarci imali zatalasanu frizuru.

PRIČA O JEDNOJ TABLI

Čovek koji je svojevremeno slovio kao „najveći Srbin u Parizu“, Petar Petrović Pepi, sigao je u frizerski salon na Terazijama na Svetog Iliju 1988. godine.

- Nosio je u ruci tablu iz Pariza, kaže ukrao je sa Avenije kralja Petra, i na njoj stvarno piše ime našeg monarha - kaže Veselinov. - Bio sam zatečen poklonom, napravio sam od nje fotokopiju koja visi na zidu salona, a original je i sada na zgradi kafane „?“ kod Saborne crkve.

GOSTI

Mnoge koji su svraćali ovde nemoguće je pomenuti, zbog malog prostora, ali izdvajamo i zvaničnog prestolonaslednika francuske krune princa Žana, koji zvanično nosi titulu vojvoda od Orleana. Uz njega je bio pratilac francuski general De Klarens.

Sa naše strane, Veselinov izdvaja generala Milana Bastu, koji je bio najmlađi general jugoslovenske vojske koja je izašla iz Drugog svetskog rata i koji je do tog čina stigao već sa 22 godine. U to doba, na kraju rata, on je bio čovek kojem se predao nemački general Aleksander Ler u Sloveniji.

KO JE PISAO!?

Veliki dramski pisac Stevan Koprivica često je dolazio kod Velje Veselinova, ali jednom je ušao u salon sav zajapuren. Naime, salon se nalazi i danas na Terazijama, u pasažu pored nekadašnjeg bioskopa „Kosmaj“. A u blizini stoje devojke koje prodaju pozorišne karte.

- Zamisli - ušao je Koprivica da se požali prijatelju - prilazi mi devojka i ponudi mi da kupim karte za predstavu „Ratna kuhinja“. Odgovorim joj kako sam ja pisao tu predstavu, a ona drekne: „Ti pisao!?“.

Posle se sve brzo i dobronamerno pročulo iz salona, a Koprivica i Veselinov su se dugo smejali neočekivanoj anegdoti.