MLAĐI Beograđani danas uglavnom ne znaju da je pre pola veka naš glavni grad bio domaćin liderima gotovo svih velikih državnika sveta. Danas, kada neki planetarni političar dođe u srpski glavni grad, tu je uglavnom da nečim zapreti ili da iznese „svoje neslaganje“ sa nekim od naših stavova ili ideja.

Nekada su ovde dolazili gosti Jugoslavije, tada velike i nesvrstane države. Njena uloga bila je da okupi zemlje takozvanog Trećeg sveta i da ih skloni sa „poljane“ na kojoj se vodio Hladni rat između žestoko polarizovanog sveta onog doba.


Drvo života

BEZ namere da se bavimo politikom, samo podsećamo da je tada Beograd imao jedan lep park, koji je bio poznat pod imenom Park prijateljstva. Od 1961. godine uveden je običaj da svaki ugledan gost države i grada posadi po jedno drvo, u znak prijateljstva i svog gostovanja ovde.

Od tada, park je počeo da se širi, a mnoge poznate ličnosti i lideri onog doba ostavile su ovakav, zeleni beleg na novobeogradskoj strani Ušća.

Današnja šetnja tim delom grada nije baš jednostavna, jer su, dok smo pravili snimke, svukud okolo bile ograde spremljene za „Birfest“. Po avgustovskoj omorini prilazili smo jednom po jednom obeleženom drvetu, jasno uviđajući da je početak parka nastao tako što je ondašnji maršal Jugoslavije Josip Broz Tito posadio prvi platan, a do njega su se ređali lideri ondašnjeg nesvrstanog sveta Sirimavo Banderanaike iz Šri Lanke, Nehru iz Indije, car Etiopije Hajle Selasije...

Nešto dalje vidimo mesto gde se nalazilo drvo koje je posadio američki predsednik Džimi Karter, čovek koji je imao vrlo bliske odnose s Titom i koji je na sahranu jugoslovenskog lidera 1980. godine, u znak poštovanja poslao majku. Čudno, kao što se osušilo Karterovo drvo, ono koje je posadio francuski predsednik Žiskar d’Esten, sasečeno je u korenu, verovatno sasušeno.


Belezi uz stabla

Obeležja pored drveća još postoje, a možete da ih vidite ukoliko malo razgrnete travu i prašinu koja ih prekriva. Posetilac još može da pročita imena velikana koji su stvarali istoriju proteklog veka, kao i one, već povučene na margine prošlosti, koja ih je vremenom progutala.

POZNATI „GORANI“

UZ imena poznatih državnika i vladara, koji su ostavili svoj trag u Parku prijateljstva, treba pomenuti britansku kraljicu Elizabetu Drugu, kubanskog lidera Fidela Kastra, nedavno ubijenog libijskog lidera Moamera el Gadafija, egipatskog predsednika Gamal Abdel Nasera, sovjetskog Leonida Brežnjeva a za njim i Mihaila Gorbačova, američke predsednike Ričarda Niksona i Džimija Kartera, Bugarina Todora Živkova, Kim Il Sunga, Nikolae Čaušeskua...