Mesto odakle je „Mančester“ odleteo na nebo

SALA hotela „Mažestik“, kao i bašta ispred zdanja mogli bi da ispričaju vaskoliku beogradsku posleratnu istoriju. Kako je lepo pisao Momo Kapor, „u uglu jedna grupa gostiju svaki dan je ritualno nanovo osvajala Prozor, Kupres, prelazila Sutjesku i Neretvu, i istrajno vodila bitke Drugog svetskog rata, dok bi u drugom kraju sedele najzanosnije Beograđanke i najlepše gošće ovog grada“.

Uz prvu kafu sedimo sa „vodičima“ kroz istoriju ovog mesta - izdavačem Zoranom Živkovićem i čovekom koji je 40 godina radio na Obilićevom vencu - Banjišom Špadijerom, i oni nas, kao stalni gosti, uvode u „Mažestikov“ vremeplov. Sećajući se, sa jedne strane, posleratnih revolucionara, a sa druge lepotica, glumaca i pisaca, spretno porede ovo mesto rečima da je ovde „unekoliko susret Erosa i Tanatosa, starih božanstava lepote i smrti“.

- U doba posle Drugog svetskog rata ovde su odsedali znameniti gosti Beograda, glumci, pisci, a sa njima i neizbežna Udba - objašnjava Živković. - Tako su ovde odsedali Elizabet Tejlor i njen tadašnji muž Majkl Tod, a pisac Miroslav Krleža je isključivo odsedao u ovom hotelu kada bi dolazio u Beograd.

Tejlorova i Delon

Zatim hroničar Živković prepušta reč menadžeru Živkoviću, i priča dobija još jedno lice.

Generalni menadžer hotela Dragan Živković objašnjava kako je hotel izgrađen 1938. godine, a da je čovek koji ga je osmislio bio istovremeno i vlasnik Milan Minić. Ovaj vrsni arhitekta je posle Drugog svetskog rata, kada je hotel nacionalizovan, ipak nastavio da živi na šestom spratu, gde su mu nove vlasti ostavile mogućnost da ostane.

Živković dodatno proširuje listu znamenitih gostiju koji su boravili ovde. Tako pominje velikog francuskog glumca Alena Delona, ali i jednu od urbanih legendi beogradskog i pariskog podzemlja Stevicu Markovića, sa kojim se Delon upoznao upravo u ovom hotelu. Iz tog poznanstva nikla je i poznata knjiga „Gorila“ Dušana Savkovića.

- Ovde su sedeli elitni pisci bivše Jugoslavije - dodaje Dragan Živković. -Tu su dolazili Danilo Kiš, Momo Kapor, Dobrica Ćosić, zatim glumac Voja Mirić, fudbaleri Laza Radović i Fahrudin Jusufi, „oslobodilac Beograda“ iz Drugog svetkog rata Peko Dapčević svraćao je sa suprugom Milenom...

Kada je dogovarana prva posleratna vlada, sporazum su stvarali Josip Broz Tito i dr Ivan Šubašić, koji je u to vreme boravio u ovom zdanju. Ovde je odsedala elita, pa samim tim je budno policijsko oko uvek nadgledalo goste. Pored hotela „Moskva“, ovo je bio jedini hotel visokog ranga, i tako je bilo sve do izgradnje „Metropola“.

Ipak, jedna od bezbrojnih slika koje krase zidove ovog hotela privlači veliku pažnju. To je portret Lenjina, vođe Oktobarske revolucije.

- Ovde često dolaze gosti sa kruzera, velikih brodova koji pristaju kod nas dovozeći strane turiste - objašnjavaju naši domaćini. Samo tokom jednog dana, više od 400 ljudi poželelo je da se slika sa Lenjinom, jedni su zauzimali ozbiljne poze, a drugi bi, čak, salutirali. Videlo se koliko su razočarani „dometima“ liberalnog kapitalizma.

U „Mažestiku“ su 1958. godine odseli i Harlem Globtrotersi, koji su bili vrhunska, planetarna košarkaška atrakcija. To je bilo doba kada su profesor Aleksandar Nikolić i prijatelji udarali temelje našoj košarci.

Odlazak Engleza

Pa ipak, jedan događaj koji se odigrao u Beogradu posebno je ostao u sećanju naših domaćina. To je bilo gostovanje velikog engleskog fudbalskog tima - Mančester junajteda 1958. godine. Posle remija sa Crvenom zvezdom, kada je rezultat bio 2:2, engleski sastav je odleteo za Minhen, gde je doživeo avionsku nesreću u kojoj je većina tima smrtno stradala.

- Nažalost, zbog tog strašnog događaja mnogim engleskim navijačima „Mažestik“ je postao kultno mesto - objašnjava menadžer Dragan Živković. - Zato smo uložili poseban napor da jedan veliki hol odvojimo u znak sećanja na Mančesterove igrače.

Tako posetilac može da vidi poslednji meni koji su imali fudbaleri, a pored njega su ostali zabeleženi i svi potpisi fudbalera velikog tima.

U holu vidimo sačuvane ulaznice sa tog meča, fotografije svih fudbalera, atmosferu na Stadionu JNA koji je bio domaćin (Zvezdina „Marakana“ tada još nije bila izgrađena)...

Za kraj posete domaćini nam otkrivaju još jednu „poslovnu tajnu“. Njihova želja je da na ovom mestu okupljaju goste iz cele bivše Jugoslavije.

- Ovo je hotel koji povezuje bivšu Kraljevinu, jer je u njoj nastao, pa potonju SFRJ, a postao je i ogledalo današnjice. Zato se okrećemo tradiciji da su naši gosti stizali sa svih strana bivše Jugoslavije.

PREDRATNI LUKSUZ

Pre Drugog svetskog rata ovaj hotel je bio luksuzno stecište elite, pa je imao svoju pekaru, posebne akvarijume sa slatkovodnom i morskom vodom, restoran sa pokretnim krovom...

- Prilikom jedne rekonstrukcije šezdesetih godina napravljena je greška i zatvoren je pokretni krov - kaže šef recepcije Petar Puača. - Naša namera je da ga ponovo napravimo na stari način, kakav je bio nekada.

Sam ulazak u dvoranu restorana vraća nas direktno u vremeplov. Ovde su snimani bezbrojni filmovi kada su režiseri hteli da dočaraju doba Drugog svetskog rata, ovde su odigrani brojni kadrovi neizostavnih „Otpisanih“...

SAVREMENO DOBA

Vremena se menjaju, pa tako i potrebe gostiju. Šef recepcije Boža Puača nam to objašnjava kroz naizgled jednostavan primer. Nekada je bilo dovoljno da hotelska soba ima dva priključka za struju. Jedan bi bio namenjen za frižider, drugi za televizor.

- Sada su prohtevi gostiju znatno veći. U sobi mora da postoji bar pet priključaka. Sadašnji gosti moraju da napune baterije za mobilne telefone, kompjutere...

ZLATNE GODINE

Na ovo mesto i danas svrate stare beogradske dame u najpoštovanijem životnom dobu. Kako slikovito objašnjava Zoran Živković, to su dame za kojima se okretao Beograd, i koje se sada prisete vremena kada su svojom lepotom zaustavljale dah prolaznika.

Dostojanstveno dođu taksijem, sednu u baštu na tradicionalni kapućino i uživaju u sećanjima na mladost i glamur. Uostalom, baš u „Mažestiku“ služen je prvi kapućino u predratnom Beogradu.