BEOGRADSKI klubovi, hoteli i kafane imali su široku publiku zainteresovanu za džez još početkom dvadesetih godina. Kasnije popularnost ove muzike samo raste, a o tome nam priča Boško Mijatović, čovek brojnih interesovanja za prošlost grada.

Po struci ekonomista, a po hobiju i strastima istraživač istorije ekonomije, prošlosti Beograda, pored ostalog i autor knjige „Dva veka Dečanske ulice“.

- Istražujući tradiciju i kulturu starih kafana, dodirnuo sam i istoriju muzike koja ih je krasila - govori Mijatović. - Pitanje koje se logično nametalo bilo je: „Šta li se pevalo i sviralo u beogradskim kafanama?“ I, bilo je tu svega. Iz kafanskih sala odjekivali su akordi svih vrsta muzike - od klasične do narodne i zabavne, a pojavio se i džez.

Bezimeni orkestri

PIŠUĆI o džezu, neki autori se oslanjaju na sećanja starijih članova svoje porodice, dok je Mijatović „prekopao“ brojne arhive, i stare brojeve ondašnjih novina. Sa velikim poštovanjem govori o sećanjima Miše Blama ili popularnog Bubiše Stojanovića, ali njegov put bio je u zaboravljenim novinskim brojevima, starim gotovo stotinu godina.

- Prva dva pomena nekih džez muzičara u Beogradu vezana su za 1922. i 1923. godinu. Tada se u štampi pominju crnački bendovi. Nažalost, njihova imena nisu sačuvana. Interesantno, tokom dvadesetih, pa skoro do tridesetih godina prošlog veka u štampi najavljuju svirku, ali se ne pominju tačni nazivi džez orkestara. Da li su to bili „ad hok“ bendovi, osnovani zbog posebnih prilika, ili nije ni postojala praksa imenovanja orkestara, to sada nije lako reći. Na primer, Miša Blam pominje da je prvi takav orkestar bio „Miki džez“, u kojem je svirao harmoniku i njegov otac Rafail Blam.

ŠARENI SASTAV DžEZ orkestri imali su „šareni“ sastav. Pored klasičnih džez-instrumenata, našle bi se tu i violina, tambure, harmonike... Kako objašnjava naš sagovornik, džez je suštinski bio muzika za igru - tada su nastajali plesovi čarlston, fokstrot, šimi... - Kafanski orkestri su morali da sviraju i modernu muziku, pa su među njima mnogi bili univerzalni, koji su svirali muziku za igru.

Već 1923. godine postoji potvrda održane svirke u Hotelu „Palas“ jer su novine izveštavale o ovom događaju. Tako je u štampi „najavljena večera sa plesom“, a novinari beleže i to da su „svi stolovi i u kafeu i u restoranu bili zauzeti do poslednje stolice“.

- U vreme kada su prvi orkestri svirali, javnost ih je zvala „Džaz bande“. Tako i novinari opisuju kako je „Džaz band još za vreme večere uvodio u fokstrotsko raspoloženje igrače i igračice“. Nekoliko nedelja kasnije, posle igranke u „Palasu“, zapisano je kako je „Džaz band imao čajanku u ‘Mjuzik holu’“, koji se, pretpostavljam, u tom trenutku nalazio u Hotelu „Kasina“, jer se često selio. Lokali za svirku su često menjali imena.


„ŠIMI“ ZA SRPSKU NOVU

U DANAŠNjOJ zgradi „Jugoeksporta“, na Trgu republike, nalazio se „Siti“, klub u kojem je posebno svečano proslavljena srpska Nova 1924. godina. Novinari beleže kako je „šimi besneo“, a „šimi“ je jedna od okretnih džez igara toga doba.

- Za novu 1926. godinu u Hotelu „Srpski kralj“ prvi put je pomenuto precizno ime nekog džez muzičara, a to je bio izvesni šef orkestra Kaločaj.

Slična atmosfera je bila i u mnogim drugim elitnim beogradskim mestima, budući da je iste godine u „Kasini“, „tek pred zoru umukao džaz band“, a posebno je zanimljiv izveštaj sa nove 1927.

- Doček u „Džokej klubu“ bio je prestižan, i to je bio jedan od elitnih klubova toga doba - dodaje Mijatović. - Tada su novinari pisali „Džaz je moćno i fluidno delovao, plesalo se do posle tri“. A za Novu 1929. doček su organizovali mladići iz tada prestižnog Teniskog kluba.

Osam neodoljivo zalizanih, elegantnih mladića, drhćući u ritmu svojim instrumentima - naročito saksofon dominira - vladali su suvereno celom salom. Ređale su se poznate evropeizirane i crnačke odsečne melodije, rafinirano monotone...“

- Nema sumnje da je džez još tokom dvadesetih godina postao poznata i popularna vrsta muzike u Beogradu - zaključuje Mijatović. - Njoj je prvenstveno naklonjena mladež iz bolje stojećih kuća, kako je i uvek kada se pojavi nešto novo.

Tako, džez u vreme svog beogradskog nastanka prati mondenska publika, koja uživa u čarlstonu - u „Palasu“, „Ekscelzioru“, „Autoklubu“, „Džokej klubu“ i sličnim mestima.


DžEZERI I VATROGASCI

JEDNU od šarmantnijih beogradskih priča vezanih za muziku, ispričao je svojevremeno Miša Blam upravo kolegama iz „Novosti“, sećajući se Beogradskog džez festivala i njegovih početaka 1971. godine.

- U kasnim večernjim satima jedan od elitnih džez pijanista onog doba nastupao je na Televiziji Beograd - pričao je Blam. - Sve je bilo opušteno, ljudi su uživali, a već kasni, ponoćni sati uveli su pred kraj programa nastup tamnoputog pijaniste, koji su kamere nastavile da prenose uživo, posle dnevnika. Muzičar je zapalio cigaretu i stavio pepeljaru na klavir, kao „prepisani“ Sem iz „Kazablanke“, kada je, ne vodeći računa, u kadar uštao vatrogasac i počeo da viče: „Gasi tu cigaru!“

Muzičar nije obratio pažnju na njega, dok je ovaj dovikivao: „Šta se praviš lud, tebi govorim!“ Sve je to, na zaprepašćenje publike otišlo u etar, dok su začuđeni gledaoci putem TV još čuli objašnjavanje vatrogasca kako će njemu šef da prepolovi platu zbog pušenja u studiju, koje je, inače, strogo zabranjeno.