STENA na kojoj se nalazi Tašmajdanski park i obronci iznad stadiona potiču još iz doba Panonskog mora. Kada je počelo da otiče ovo prastaro more, prvo se uzdigao Beogradski greben, kao ostrvo, a njegov centralni deo nalazio se na Tašmajdanu. U to doba, padine Kalemegdana bile su kao plaža.

I danas se, u steni o kojoj je ova priča, jasno vide fosilni ostaci školjki stari nekoliko miliona godina.

Kasnije, u novijoj istoriji staroj 2.000 godina, odavde su još Rimljani vadili kamen, a i u tursko vreme ovde je bio kamenolom.

- Mnoga zdanja u Beogradu napravljena su od ovog kamena - objašnjava inženjer Srećko Stefanović, nadležan za to da ova stena bude spasena od erozije.

- Ovaj kamen je relativno mekan, zbog toga je relativno lak za obradu, ali nije sjajnog kvaliteta.

Pa ipak, stena koja je opstala do danas jedna je vrsta prirodnog spomenika i ukrasa grada. Kada je počela da se osipa, a delovi sa nje da otpadaju, naši stručnjaci su uspeli da joj vrate nekadašnji izgled.

- To je prvi put u svetu da je primenom posebne tehnologije učvršćena prirodna stena - objašnjava Srećko Stefanović iz preduzeća „Hemieko“.

- Rukovodilac radova arhitekta Milan Popović osmelio se da u projekat ubaci domaću tehnologiju. Konsolidacija stene učinjena je isključivo domaćim sredstvima šest puta jačim od onih koja se primenjuju u svetu.

Tako je tašmajdanska stena, ispod koje se kriju tri pećine, dobila novu podršku i, kako kaže naš sagovornik, ostaće tu da joj se dive i naši potomci. U protivnom bi propala.

- Osmišljavanje ovakvog rešenja trajalo je dve decenije, od kada je krenula ideja domaćih tehnologa da osmisle način da ojačaju zemlju od koje bi kasnije pravili stambene objekte - objašnjava Stefanović.

- Kasnije je krenuo razvoj i sredstava za ojačavanje kamena, tako da je njegova struktura neuporedivo čvršća nego što je to prethodno bila.

Prvi korak spasavanja Tašmajdana je učinjen. Ostaje da se neko seti kako postoje i pećine koje bi mogle da budu vrhunska turistička atrakcija, pa da ovaj deo grada dobije potpuno novi život.


KULTURNI ZNAČAJ

NAŠI proizvođači i tehnolozi spremni su da se suprotstave mnogim izazovima, ali na srpskom tržištu postoji krajnje neposlovna i nepatriotska tradicija da bez kriterijuma uvozimo strane proizvode.
- Do sada smo sanirali ogroman broj objekata od velikog kulturnog i istorijskog značaja kod nas - objašnjava Stefanović, ekspert „Hemieka“. - Pomenuću samo Sabornu crkvu i Kapelu Svete Petke u Beogradu, manastire Dečane i Ravanicu, Sabornu crkvu u Trebinju...