Od Balkanske ulice ostala samo uzbrdica

PONOS nekadašnjeg Beograda i mesto u kojem je zainteresovani kupac mogao da pazari skoro sve što poželi, decenijama je bila Balkanska ulica.

Pored bezbroj zanatskih radnji, ova ulica je bila i „ozbiljno iskušenje“ za one koji su prvi put došli u Beograd. Nekada se u grad mahom stizalo vozom, a sa Železničke stanice pridošlicu bi prvo čekao uspon ka Terazijama - dabome, uz Balkansku.

Nekada su svi novinari početnici u gradskim rubrikama imali uobičajen zadatak da opišu stare, zaboravljene ili zapostavljene zanate, a urednici bi ih redovno slali da obiđu izloge dućana i radnji naslaganih na ovoj beogradskoj padini.

Put ka Zelenjaku

Sakupljajući različite materijale za „Beogradske priče“ imali smo priliku da se setimo i onih, starih Beograđana koji su nekada ovom ulicom donosili robu na pijacu Zeleni venac. Tako nam je, svojevremeno, Slobodan Ilić, stanovnik tadašnjeg sela Bežanija, ispričao kako je neposredno posle Drugog svetskog rata, kao mališan, vozio lubenice ka popularnom Zelenjaku.

Posle rata Ilić je ostao jedina muška glava u kući, a pijaca na koju bi valjalo izneti bostan bila je daleko, na Zelenom vencu. Tada nije postojao Novi Beograd, pa je dečaku ostao fenjer da škiljavim svetlom obasjava prašnjave staze koje su tada pokrivale Dojno polje, kako se zvala oblast gde danas stoje novobeogradski blokovi.

Dugo pešačenje okončao bi stižući do jedinog mosta kojim je mogao preko Save, a to je današnji Stari savski, Tramvajski, odnosno nekadašnji Nemački most.

Preko mosta bi konji prevukli zapregu punu lubenica, ali onda je dolazio deo zbog kojeg bi i odraslom čoveku izbile graške znoja, a mališanu se ježila koža i dizala kosa na glavi: Trebalo je proći uzbrdicu Balkanske ulice i tako se uzverati na Zeleni venac.

Ispod kopita prštale varnice

Konji bi zapeli iz sve snage, a Ilić se sećao kako ga je najveći strah prožimao kada bi se pojavila opasnost da životinje zastanu, jer bi na tako ozbiljnoj uzbrdici bilo veoma teško nanovo ih pokrenuti. Štaviše, postojala je opasnost da ih težina zaprege povuče unatrag, a tada bi svi bili u ozbiljnoj nevolji.

Ispod potkovanih kopita izbijale su varnice kada bi konji snažno zapeli po kaldrmi Balkanske ulice, a svaki put kada bi se, konačno, domogao pijace, Iliću bi silno laknulo.

To je samo jedna od slika koje su nam predočili Beograđani „osuđeni“ da posle Drugog svetskog rata često savladavaju ovaj uspon.

I da nikada ne zaborave Balkansku ulicu.

PORODIČNA TRADICIJA

Balkanska ulica bila je mesto koje su krasile zanatske radnje, a valjda se ovde najviše videla porodična tradicija. Zanatlije, čiji dućani su bili nanizani jedan do drugog, po pravilu su do danas iščezli, poput saračkog, kovačkog, abadžijskog i sličnih.

Osnova višedecenijskog održanja ovih radnji bila je u tome što su se zanat i umeće prenosili sa oca na sina, sa kolena na koleno, i to je trajalo generacijama.

MODA SE UVEK VRAĆA

Šetajući Balkanskom ulicom ušli smo u jednu od malobrojnih originalnih radnji iz dobrih, starih vremena. Tamo je Slavko Milosavljević, tašner, koji nastavlja tradiciju koju je započeo još njegov stric Vlatko još 1946. godine.

Na zidu njegove radnje stoji poster, koji nas je iznenadio, a do njega natpis, koji zbunjuje još više. Na zidnom plakatu je reklama za tašne za koju vlasnik kaže da je napravljena 1968. godine. Svi detalji koje vidimo na slici porodice i danas bi bili modno aktuelni.

- Ne menja se moda, ona se uvek vraća - iskusno komentariše Milosavljević. - Tako da su garderoba čoveka na slici, njegov sako, ženina frizura ili ranci koje nose mališani potpuno u skladu sa današnjim trendovima. Kada bi, tako obučeni danas prošetali ulicom, potpuno bi se uklopili u sadašnji ambijent.

Odmah pored je i natpis koji nas je zbunio. Na njemu piše: „Usluge ne naplaćujemo unapred“. Ovo je deo nekog viteškog doba trgovine, kada bi zanatlije prvo okončale posao, pa ga tek onda naplatile od zadovoljnog klijenta.

Stari zanati se ipak, ne vraćaju. Naš sagovornik kaže da se proizvođači kapa jedino dobro drže. Oni imaju stariju klijentelu, Beograđane koji nikada ne bi gologlavi izašli na ulicu. Sa druge strane, danas sve više mladih ljudi obavezno leti nosi kape, zbog meteoroloških promena i letnjih vrućina praćenih zračenjem zbog globalnog otopljenja.