GRADNjA Palate Albanija izazvala je mnogo više pažnje među ondašnjim Beograđanima, nego što to ovi, današnji, mogu i da naslute. Zdanje koje dobro poznaje svaki stanovnik glavnog grada podignuto je 1939. godine, na mestu gde je nekada stajala istoimena kafana, sa kojom su se mnogi oprostili teška srca.

Još Branislav Nušić beleži detalje vezane za naizgled neugledan, prizemni bircuz, slikovito ga opisujući. Bolje je da pustimo njegovim redovima da vas uvedu u priču, jer je upravo Nušić bio svedok tog vremena, večito vešt na rečima.

Ruglo i „eldorado“

- Počev od terazijskog čvora, desnom ulicom koja spaja Terazije i Pozorišni trg (današnja Kolarčeva ulica i Trg republike), nastaje niz kafana od kojih su mnoge već ranije izumrle - beleži Nušić, 1929. godine. - Jedino, na vrhu te ulice, postoji i danas, kao trag staroga Beograda, i postojaće, kako izgleda - vekovima, kafana „Albanija“, ruglo Beograda, ali „eldorado“ svih zakupaca. Ne postoji kafana sa manje režije, a više prometa. Niti postoji kafana koju posećuje tako raznolika, i tako mešovita publika.

Jedan od hroničara starog Beograda, Dragan Perić, koji je autor časopisa „Dživdžan“, ali i drugih listova koji su se bavili istorijom grada, objasnio nam je kako niko precizno nije znao kada je „Albanija“ izgrađena, jedino je bilo sigurno da je poticala iz 19. veka. Dok su jedni nagađali da je napravljena početkom stoleća, drugi su njeno „rođenje“ videli bliže sredini veka. Prizemna zgrada napravljena je u turskom stilu, i pamtila je oficire i vojnike obe srpske dinastije, ali i Turke pre nego što su konačno napustili varoš. Perić nam je ispripovedao neobičnu priču o tome kako je kafana srušena oktobra 1936. godine.

- Beograđani su se nerado odricali svojih omiljenih okupljališta, pa je „Albanija“ i pred rušenje bila puna, iako su joj ukinuli struju i vodu - objašnjava Perić. - Gosti su počeli da se povlače tek kada su vatrogasci počeli da skidaju crep sa krova.

Perić nam je ustupio fotografije na kojima se jasno vidi kako su vatrogasci počeli sa rasturanjem stare „Albanije“, a posebno nam je skrenuo pažnju na snimak na kojem se vidi kamion.

- U to vreme na beogradskim ulicama su mogla da se vide i „hibridna“ vozila, kao ovaj kamion - objašnjava Perić. - Iza vozačke kabine nalazio se kazan - aparatura za suvu destilaciju drveta. Tako se dobijao gas koji je dalje korišćen za pogon vozila kao što danas koristimo plin.

ZBRKA HIPOTEKARNE BANKE Zdanje je finansirala Hitotekarna banka, ali je njen odnos prema autorima bio čudan. Kako beleži Milica Tasovac, prvo je postignut dogovor između Hipotekarne banke, zagrebačkih arhitekata Bona i Grakalića, kao i beogradskog arhitekte Prljevića.
- Međutim, prilikom preuzimanja projektne dokumentacije Hipotekarna banka Trgovačkog fonda (HBTF) saopštila je mladim arhitektama da će odustati od gradnje. Razlog za to je bila opšta situacija u Evropi. Ipak, ovaj razlog nije zaustavio rapidan tok gradnje palate, tako da je u roku od godinu dana na mestu nekadašnje kafane stajala velelepna višespratnica.

Strpljenje i nedoumice

Kada je prestala da postoji jedna od straćara koju su mnogi voleli, na njenom mestu nikao je prvi varoški soliter. Ni taj posao nije prošao bez burnih komentara, strepnji i nedoumica...

- U vreme kada je napravljena Palata Albanija, 1939. godine, to je bila najviša zgrada na Balkanu - objasnila nam je istoričar umetnosti mr Milica Tasovac. - Početak izgradnje oblakodera kod mnogih Beograđana probudio je nevericu i sumnje. S obzirom na njegove dimenzije - visinu od 45 metara i 12 spratova, kao i još dva sprata ispod zemlje i površinu od 7.000 kvadrata, sasvim je logično da je na građevinu gledano kao čudo, neviđeno do tada.

Mnogi ondašnji hroničari beleže kako su građevinci, prilikom kopanja temelja pronašli kosti mamuta, što je samo potvrdilo da su ove preistorijske životinje nastanjivale prostor današnjeg grada, a navodno su i podzemne vode uticale na sleganje temelja, pa hroničar Marinko Paunović piše kako su žitelji prestonice bili uspaničeni da će se započeta konstrukcija zgrade survati na prolaznike. Dabome, bilo je potpuno drugačije.

Kako kaže mr Milica Tasovac, tokom Drugog svetskog rata i savezničkog bombardovanja 1944. godine, na ovo zdanje survala se bomba teška pola tone.

- U palati se tada nalazio štab nacističke radne organizacije TOT - kaže Tasovac. - Njeno podzemlje pretvoreno je u sklonište za visoke nemačke oficire i funkcionere. Međutim, i nakon što je eksplodirala bomba u unutrašnjosti zgrade, palata nije srušena, uprkos potpunom uništenju jednog fasadnog stuba. Armiranobetonska konstrukcija tada je doživela pravu probu, i to više nego uspešno.

NEDOUMICE OKO AUTORSTVA

Mada je prošlo više od sedam decenija od kada je napravljena „Albanija“, pitanje autorstva ostalo je do danas nerazjašnjeno. Boreći se kroz šumu podataka, dokumenata i stručnu prepisku, mr Milica Tasovac zaključuje da „su izvori koji su se bavili ovim problemom više bili zaintrigirani razvijanjem teorija o tome koje nacionalnosti jeste, ili bi trebalo da bude idejni tvorac i kolika zasluga pripada hrvatskim arhitektima Branku Bonu i Milanu Grakaliću, a kolika srpskom arhitekti Miladinu Prljeviću, nego što ih je zanimala arhitektonska vrednost palate“.

Posle obimnih istraživanja, ova istoričarka umetnosti, među tri pomenuta imena dodaje i sjajnog konstruktora Đorđa Lazarevića, i njih četvoricu označava kao tvorce Palate Albanija.