Brodari i pomorci potonuli u dubine zaborava

Posle sto godina od početka Prvog svetskog rata red je da se prisetimo kako su prve „žrtve“ ovog sukoba bili brodovi Srpskog brodarskog društva. Tada je 12 parobroda i oko 50 šlepova bilo u blokadi koju je napravila Austrougarska spremajući se za rat protiv Srbije.

Komentarišući ove podatke počinjemo razgovor sa Vladimirom Požegom, istraživačem, čovekom koji je i autor knjige „Vekovi srpskog pomorstva i rečnog brodarstva“.

Zatočeništvo u Oršavi

U doba dok je bio aktuelan ultimatum Austrougara, a sukob je već delovao neizbežno, Srpsko brodarsko društvo je pokušalo da povuče ugrožene brodove na donji deo Dunava, tako što su im prvo naredili da dođu do Beograda, kako bi ih kasnije, po grupama slali ka Kladovu.

- Tada je napravljena greška, jer je suprotstavljena strana saznala za ovaj plan, i sprečila je povlačenje - objašnjava Požeg.

- Austrougari su monitorima i patrolnim brodovima napravili blokadu, i jedino je iz prve grupe brod „Takovo“ uspeo da se izvuče, predvođen hrabrim i veštim kapetanom Tihomirom Vojinovićem.

Tako je, na početku Prvog svetskog rata naša flota ostala zarobljena u Oršavi. Neki brodovi su prvo bili sklonjeni, pa su posle potopljeni, a neke su potopili naši kapetani pre zaplene.

Ovo je samo jedna od priča sa beogradskih reka i sećanja zaljubljenika u brodove. Naš sagovornik sa setom govori kako avijatičari imaju svoj muzej, u Ulici majke Jevrosime postoji i sjajan muzej automobila, ali brodari nemaju instituciju takve vrste...

Bez stalne postavke

Naš sagovornik tvrdi da Beograd i Srbija zaslužuju da imaju stalnu izložbenu postavku, posvećenu ne samo istoriji srpskog rečnog brodarstva, već i ukupnoj prošlosti srpske plovidbe po moru.

Požeg skreće pažnju kako, na primer, Bugari koji imaju mnogo manje interesantnu istoriju u ovoj oblasti imaju veoma adekvatne muzeje. Tako su brod iz Prvog balkanskog rata - „Drski“, koji je ozbiljno oštetio tursku krstaricu „Hamdije“ i uticao na tok sukoba, danas konzerviran i pretvoren je u muzej na vodi. Slično je uradila Austrija, koja ima istu sudbinu kao Srbija - nekada je bila pomorska sila, a danas nema izlaz na more. Pa to ipak ne znači da u svom Vojnom muzeju nema poseban deo u kojem su izloženi predmeti i makete iz prošlosti moreplovstva i rečnog brodarstva.

- Pre 66 godina „Jugoslovensko rečno brodarstvo“ (JRB) dobilo je od grada Beograda bivšu zgradu Srpskog brodarskog društva, koja se nalazi na desnoj obali Save, ispod Brankovog mosta - podseća Požeg. - Beograđani to zdanje veoma lako danas prepoznaju, jer je jedina velika kuća ispod mosta koja nema krov, već godinama, i puštena je da tako propada.

Kako su brodari veliki entuzijasti, tako je 2008. godine Đorđe Latovljević prikupio eksponate iz ove, napuštene zgrade, i u zgradi JRB u Ulici kneza Miloša napravio je malu, ali vrlo lepu stalnu postavku.

- Latovljević je bio kapetan rečne plovidbe, a u isto vreme i vrhunski modelar - objašnjava Požeg. - Izložba nije imala dovoljno jak odjek u javnosti, jer se, nažalost, o njoj malo znalo, a kada je kapetan i modelar Latovljević otišao iz JRB, ta stalna postavka je sklonjena u depo i do nje javnost više ne dopire.

Svi ostali eksponati vezani za istoriju srpskog pomorstva i rečnog brodarstva nalaze se u nekoliko drugih muzeja u Beogradu, delom u stalnoj postavci, a većim delom u depoima. Veliku brigu o svojim retkim eksponatima vodi Muzej nauke i tehnike čiji odsek o brodarstvu vodi Gordana Karović, dok se još dragocenih predmeta nalazi u Vojnom muzeju, kao i u Muzeju istorije Jugoslavije. Preciznije, samo Muzej nauke i tehnike ima odeljenje za rečno brodarstvo.

Olupine

- Brodari ovog grada zaslužili su da im se Beograd oduži, a na bazi dugogodišnjeg istraživanja, mislim da bismo morali da se setimo svih koji su plovili i svetskim morima i okeanima - dodaje naš sagovornik. - Naša tradicija u ovoj oblasti više je nego burna.

Međutim, trapava tranzicija, gubitak osećanja za istoriju ili šta sve ne... izazvali su veoma teške ožiljke na brodovima koji su razasuti po beogradskom i srpskom priobalju.

Tako brod „Car Nikola Drugi“, koji je tokom posleratnog vremena nosio ime „Split“, sada pritisnut otužnom sudbinom jer trune na navozu u Kladovu. Do pre nekoliko decenija bio je usidren ispod Brankovog mosta. Požeg upozorava da bi ovako dragocen brod morao da bude adaptiran i da bude pretvoren u muzej. Najzad, prvi brod koji je u Drugom svetskom ratu poneo petokraku - „Bakar“, Hrvati su izneli izvan vode, i na suvom od njega napravili turističku atrakciju.

- Najveći ratni plen srpske vojske u Prvom svetskom ratu bio je austrougarski monitor „Bodrog“. On je u kraljevoj i posleratnoj jugoslovenskoj mornarici poneo ime „Sava“. Danas služi kao običan ponton, u Beogradu, pored Ade Huje. Kakav bi to tek muzej na vodi mogao da bude, i šta li bi on sve mogao da „ispriča“...

Tegljač pa gurač

Među brodovima koji i danas postoje, a zaslužili su da budu ploveće galerije koje će Beograđane i njihove goste podsećati na dragocenu istoriju ovog grada, Požeg ističe „Kosmaj“, naš prvi gurač.

- Taj brod bio je pionir novog, modernog rečnog transporta. Na našim rekama to je bio prvi gurač, a nastao je tako što je prerađen brod čija prvobitna namena je bila da bude tegljač. On je sada raspremljen u JRB, dakle u plovnom je stanju, ispravna mu je mašina, ali nije u funkciji. Takve brodove svuda u svetu prepravljaju u ploveće galerije, kafee na vodi, gde bi gosti mogli da čuju interesantne priče i vide fotografije i eksponate kojima bi otplovili u vremeplov beogradskog života na vodi.

Nažalost, sećanja su otplovila, a brodovi će i konačno potonuti, ukoliko se ne pobrinemo za njih.

GIGANT ZVANI „BEOPLOV“

Beograđani ne znaju kako imaju preduzeće „Beogradska plovidba“ koje je u Titovoj Jugoslaviji imalo prekookeanske brodove, čiji kapacitet je premašivao 350.000 bruto registarskih tona. Kako objašnjava Vladimir Požeg, najveći brod koji je imalo ovo preduzeće bio je „Smederevo“, čija nosivost je bila 91.000 bruto registarskih tona.

- To je bilo najveće plovilo u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji. Nažalost, svi brodovi ovog nekadašnjeg giganta promenili su vlasnika. U vreme uvođenja sankcija prvo su promenili zastave, a zatim su i prodati.