Mali: Štednjom i investicijama konsolidujemo finansije

BEOGRAD će 23. juna, posle šest meseci privremenog finansiranja, konačno dobiti budžet. I to realan. To će biti prvi korak ka konsolidaciji finansija. Projektovano je da prestonica ima 78,1 milijardu ukupnih prihoda, a oko 80 milijardi dinara rashoda, za „Novosti“ priča Siniša Mali, gradonačelnik glavnog grada Srbije.

* Kako ćete pokriti dve milijarde disbalansa između prihoda i rashoda?

- Tu razliku nećemo da pokrijemo zaduživanjem, kao prethodna gradska vlast. Štedećemo. Privlačićemo investicije, a eventualno prodaćemo i deo imovine koja ne treba Gradu. Među prvima može biti zgrada nekadašnje Beobanke, na Zelenom vencu. Ovo je realan budžet, a ne kao onaj iz 2013. godine, kada je prethodna gradska vlast projektovala da ima 91,3 milijardi prihoda, a realizovano je samo 76,6 milijardi. Dovoljno vam govori da smo mi u prvih šest meseci ove godine ostvarili prihode koje smo i planirali.

* Iz godine u godinu Grad beleži manje izvorne prihode. Kako to da se promeni?

- To su rezultati raznih faktora iz prethodnog perioda. Negativan trend se nastavlja, a ja to želim da prekinem. U narednih godinu dana povećaćemo prihode kroz agresivno privlačenje investicija. Očekujemo da počne da se gradi sedam-osam velikih objekata. Gradska kasa dobiće novac od naknade za građevinsko zemljište. Podsetiću, u Beogradu uskoro počinje gradnja velike kule, kao osnove za „Beograd na vodi“. Oko 280 miliona evra izdvojiće se za realizaciju kompleksa na površini nekadašnje fabrike „Beko“. Zidaće se i velelepan objekat na mestu stare zgrade SUP, u Ulici kneza Miloša. Jedna velika kompanija za proizvodnju čokolade, zainteresovana je da podigne fabriku, u širem delu grada. A, da bi se privuklo još više investitora, neophodno je srediti plansku dokumentaciju, što i radimo.

* Na čemu je Grad uštedeo?

- Kroz ukidanje nepotrebnih troškova, za recimo advokatske i usluge marketinga, uštedeli smo čak 143 miliona dinara. Pre desetak dana, gradska uprava i javna preduzeća odrekli su se 263 automobila i to u humanitarne svrhe. Ta vozila su za nas bila ogroman i bespotreban trošak. Moraju da se registruju, servisiraju, da im se kupe gume, plati gorivo... Samo za godinu dana od njih uštedećemo čak 108 miliona dinara. U gradu više nema dnevnica za službena putovanja, nema ni reprezentacija.

* Kažete, nećete se zaduživati. A, koliko Grad ove godine mora da vrati na osnovu prethodnih dugova?

- Ove godine, samo za glavnicu duga, moramo da izdvojimo 3,3 milijarde dinara. Na otplaćivanje svih dugova, sa kamatama otići će čak 62 miliona evra. Međutim, sledeća godina biće još teža, jer ćemo imati gotovo 100 miliona evra obaveza. Zato moramo da se konsolidujemo do kraja ove godine. Moramo da vratimo taj novac međunarodnim institucijama. Jer, ako budemo kasnili, izgubićemo kreditni rejting. Interesantno, ove godine, na osnovu prethodnih ugovora, za Most na Adi, smo povukli 7,9 milijardi dinara.

* Najavili ste reformu gradske uprave. Kako će ona da izgleda?

- Gradska uprava mora biti racionalnija i efikasnija, ona je servis građana. Zbog toga formira se, recimo, jedinstven inspektorat. Do sada inspekcije su bile rasute po različitim sekretarijatima. Sada će biti na jednom mestu, pa se smanjuje i mogućnost korupcije. Takođe, spojili smo Agenciju za evropske integracije i Regionalnu agenciju za razvoj, a Kancelarija za mlade ide pod okrilje Sekretarijata za omladinu i sport. Od jeseni, u saradnji sa Privrednom komorom Beograda, počeće sa radom Kancelarija za brze poslovne informacije, gde će i mala i srednja preduzeća, iz svih delova grada, dobijati korisne informacije za poslovanje - u vezi sa procedurama, zakonima, pravilnicima, nadležnostima i slično. Planirano je da biznis inkubatori budu formirani u svih 17 gradskih opština. Želimo da pokrenemo duh preduzetništva, posebno za mlade. Mladim preduzetnicima pomoći ćemo da pokrenu biznis, tako što ćemo im u početku plaćati troškove računovodstva, telefona, sekretarske usluge, a oni će moći da rade. U planu je i Agencija za imovinu, da znamo sa čime raspolažemo, šta nam potrebno, a šta nije.

* Najavljeno je formiranje Sekretarijata za energetiku. Zašto?

- To je izuzetno ozbiljno pitanje, jer je Beogradu neophodna energetska efikasnost. Jedno od najvažnijih pitanja je rešavanje statusa deponije Vinča, koja je najveća „crna tačka“ ovog dela Evrope. U svom ekspozeu, obećao sam rešavanje ovog pitanja. Sledeće godine, na proleće, raspisaćemo međunarodni tender za izgradnju pogona za reciklažu i pogona za proizvodnju energenata. Vrednost posla je 250 miliona evra. Time se rešava ekološko pitanje, donosi novac, kao i nova radna mesta. Od đubreta dobijaćemo struju.

* Na nedavnoj licitaciji gradskih automobila,prodali ste 54 od 263 vozila. Šta će biti sa ostalima?

- Od prodaje inkasirali smo 11,5 miliona. Taj novac je preusmeren onima koji su u ovim poplavama izgubili imetak. Preostale automobile nećemo prodavati, već ćemo ih ustupiti ugroženima, po prioritetima. Na primer, Dom zdravlja u Obrenovcu od pet vozila, izgubio je četiri. Automobile će dobiti ustanove socijalne zaštite, škole, vrtići... I preostala vozila delićemo širom Srbije.