Obrenovčani počeli da se vraćaju u poplavom uništene domove

POSLE poplava Obrenovac je prepravila gomila otpada, koji ljudi izbacuju iz uništenih domova. Neke kamare u sporednim ulicama stoje i danima, jer 12 kamiona, koliko „Javno komunalno“ ima, ne mogu da odnesu sve te hiljade kubika bačenog pokućstva.

U gradu još nema struje, mada su je dobili delovi naselja Sava, Rojkovac, Belo Polje i Potića Voće. Narod se vraća, ali samo po danu, kad čisti potopljene kuće. Uveče, ljudi opet odlaze na spavanje kod rođaka i prijatelja, uglavnom u Beograd. Ni u jednoj prostoriji kroz koju je protutnjala voda neće se moći još nedeljama boraviti.

Nekoliko prodavnica otvorilo je vrata. Rade od 9 do 16 časova. Nema struje, pa ne izdaju račune, ali mnogo znače građanima, jer mogu da pazare osnovne namirnice. Cene su im kao pre poplave.

Vojska iz kamiona prska ulice hlorom, čiji miris nadjačava trulež sa gomila uništenog pokućstva izbačenog na trotoare.

Ljudi često ljuti, ogorčeni, beznadežni. Niko ne zna šta će sutra. Besni su i što im, kako tvrde, konkretna pomoć ne dolazi. Hiljade njih iz potopljenih domova izvukle su tek koji komad garderobe. Boli ih slika iz Crvenog krsta, gde su skupljene tone pomoći odeće i obuće, a njima, kažu, niko ništa nije doneo.

- Išao sam u Beogradu u Crveni krst da tražim gumene čizme, rukavice, maske i sredstva za dezinfekciju i rekli su mi da je sve poslato u Obrenovac. Ovde to isto tražimo, kažu nema - priča nam Vlada Stevanović, dok sa sinom Pavlom izvlači kolica otpada iz kuće. - Na kraju sam pozajmio pare, pa sve to kupio. Ovde ne samo da su ljudi ostali bez domova, već većina nema ni novca, niti radi, jer su im i firme poplavljene i uništene.

Stevanovići se nadaju da će od države dobiti pomoć za renoviranje kuće

- Šta ćemo, kako ćemo, nemam pojma - sleže ramenima Vlada Stevanović. - Sad iznosimo ove stvari da se ne zarazimo. Zidove treba obiti i ponovo malterisati. Kako sve ponovo kupiti, ne znam. Jedva skupim pare da sipam gorivo i dođem iz Beograda, gde sam kod rođaka smešten.

Dok razgovaramo Vladina supruga Biljana ulazi u dvorište. Vraća se iz Crvenog krsta na Rojkovcu sa jednim hlebom, sardinom, mesnim nareskom, četkicom i pastom za zube i balonom vode za njih troje.

- Nemaju asepsola, niti bilo šta za dezinfekciju. Kako može da nema! - galami Biljana. - Gledala sam kako Beograđani donose vreće praška i druga sredstva za čišćenje, a ovi kažu nema. Od čega da kupimo, kad ne dobijamo plate.

Ljuta je i Vesna Radojčić, advokat po profesiji. Došla je da čisti majčinu kuću u Nemanjinoj ulici, ali, kaže, smeta joj što nema organizacije.

U žutim rukavicama kupi propale majčine stvari. Gleda ih, pa zaplaka.

- Majka mi je doživela potpuni šok kad je videla kako joj kuća izgleda. Potpuno se izgubila, pa smo je morali odvesti odavde. Mi bacamo stvari, a ona ih kupi i vraća. Ljuta je na mene što joj iznosim iz kuće - priča nam uz suze Vesna.

PRIPREMA SE KASARNA

POČELO je uređenje napuštene obrenovačke kasarne, kako bi u njoj narednih meseci mogli živeti građani koji nemaju kuda. Aleksandar Bogićević, član opštinskog veća i kriznog štaba, kaže nam da bi do četvrtka trebalo da bude sređena.

- Kreči se, sređuju se toaleti, tuševi, prozori, kako bi tu mogli da žive ljudi koji ne mogu da se vrate kući, a nemaju gde drugde da se smeste - kaže nam Bogićević. - Verovatno će u kasarni ostati dok im se ne reši stambeno pitanje. Sad nam urgentno trebaju kamioni za odnošenje smeća, jer ovo što imamo je ništa za grad zatrpan otpadom.

Bogićević najavljuje i da će u utorak početi dezinfekcija Belog Polja i Velikog Polja.