ONO što je Ajfelova kula za Pariz, Big Ben za London, a Koloseum za Rim, to je Palata Beograd za srpsku prestonicu. Simbol grada čiji je položaj neponovljiv, oblik upečatljiv, i tako već pune četiri decenije.

Izgrađena prema projektu arhitekte Branka Pešića i svečano otvorena 22. aprila 1974. godine, popularna Beograđanka je zbog jedinstvenog pogleda koji pruža na grad, od prvog dana bila obavezno mesto obilaska svih važnih gostiju prestonice. Brojne delegacije političara, umetnika, sportista, pa čak i kosmonauta, tragove svojih stopa ostavile su na pločama zgrade visoke 100,23 metara, odnosno čitava 23 sprata.

- Vidikovac je bio glavna atrakcija tadašnjeg vremena. Prvih godina, dolazilo je i po 100.000 ljudi. Ko god da je posećivao Beograd nije propuštao priliku da pogleda grad iz ove perspektive. Kafe restoran, koji se nalazio na petom spratu, bio je toliko posećen da katkada nije bilo mesta ni da se sedne. Međutim, sa urušavanjem standarda došlo je do opadanja posete, samim tim i prihoda. Ipak, bilo je to vreme kog se rado prisećam - kaže Života Matorkić, upravnik Beograđanke skoro od samog početka njenog postojanja.

Palata Beograd nastala je kao plod ambicije da se uhvati korak sa savremenim graditeljstvom u svetu. Njeno podizanje bila je prvorazredna senzacija. Ona je za svoje doba bila "građevinsko čudo" - najviša zgrada na Balkanu i građevina o kojoj se moglo govoriti isključivo u višecifrenim brojkama: od broja priloga u elaboratima koji su pratili njeno projektovanje i građenje, do količine ugrađenog betona i komada opreme.

- Nekada su ovde bile velike i značajne firme za državu, poput Udruženja banaka Jugoslavije, "Jugopetrola", "Geneksa", "Progres metala" i "Progres čelika". To su sve bile međunarodno priznate firme. Dolazilo je puno saradnika sa strane, jer je ovo bio ekskluzivan prostor. Osim Studija B, koji je jedini korisnik zgrade od početka, ovde se danas nalazi nekoliko privatnih firmi, Republička komisija za zaštitu prava proizvođača, Agencija za restituciju, Beogradska otvorena škola, Institut "Vinča" i male firme sa kancelarijom ili dve. Naravno, opstaje i Robna kuća "Beograd" - priča Matorkić.


SKROMNA PROSLAVA

OVE godine proslava će izostati, ali će rođendan biti obeležen kroz izložbu u holu Palate, gde će biti postavljeni rukopisi iz Knjige utisaka i novinskih tekstova koji pričaju priču o jednoj od najpoznatijih zgrada Beograda.

DIM SE OTKRIJE ZA 15 SEKUNDI

- AGENCIJA za poslovni prostor i Grad uložili su mnogo, pre svega u protivpožarnu opremu. Pri otvaranju zgrade bilo je sve veoma skromno, čak ni protivpožarno stepenište nije bilo sigurno. Sada je svaka kancelarija pokrivena aparatima za dojavu požara, pa se i najmanji dim detektuje u roku do 15 sekundi - ističe Matorkić.

PONOVO OTVARANjE VIDIKOVCA?

FASADA uporno odoleva vremenu s obzirom na pažljivo odabrani tamni aluminijum. U planovima je obnova tehnike, eventualno zamena postojećih prozora emisionim staklima.

Vidikovac je za posetioce zatvoren kada je Studio B zauzeo poslednji sprat, mada postoje naznake da bi mogao ponovo da bude dostupan građanima željnih gradske panorame.