Beograđani dišu čistiji vazduh

GUST saobraćaj, pogotovo u dnevnom "špicu" iz godine u godinu povećava zagađenje vazduha u prestonici, navodi se u istraživanjima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Najprometnije i najugroženije su raskrsnice u Ulici kralja Milana i kneza Miloša kod Londona, kao i pored Narodne skupštine, gde između 15 i 16 časova prođe ciše od 5.000 vozila. Ipak, trenutno, razloga za brigu nema, navode nadležni.

Merenje zagađenosti vazduha u gradskoj urbanoj mreži obavlja Gradski zavod za javno zdravlje i u skladu s rezultatima izdaje preporuke o ponašanju i mere koje se preduzimaju. U zimskom periodu, pored emisije gasova iz saobraćaja, do zagađenja dolazi i prilikom sagorevanja fosilnih goriva koja se koriste za zagrevanje prostora.

- U proteklih nekoliko meseci zabeležena je povećana koncentracija štetnih čestica u vazduhu koji su karakteristični za zimski period - kaže specijalista higijene iz gradskog zavoda za javno zdravlje dr Vesna Slepčević. - S obzirom na promenu meteorološke situacije, rezultati praćenja pokazuju da su indeksi kvaliteta vazduha zadovoljavajući, pa nema posebnih preporuka i upozorenja za oprez građana - dodaje dr Slepčević.

Gradski zavod za javno zdravlje ima 18 mernih mesta u gradu od kojih je pet automatskih stanica, koje omogućavaju svakodnevni monitoring kvaliteta vazduha. Aktuelni podaci se mogu u pratiti i na njihovoj "Beo eko" internet strani, gde su slikovito predstavljena sva detaljna merenja sa mogućim uticajima na zdravlje ljudi.

U Insitutu "Batut" kažu da su najugroženiji građani koji žive u centru grada, pripadnici saobraćajne policije kao i prodavci u kioscima na autobuskim stajalištima. Kao dodatni problem, navodi se i sve veća pojava piljarnica čiji vlasnici voće i povrće drže napolju, u blizini saobraćajnica, pa se ono tako izlaže štetnim izduvnim gasovima.

- Pored redukovanja vozila, veoma je bitno obezbediti čišćenje i pranje saobraćajnica, popločanih površina i pravovremeno odnošenje smeća. Takođe, obratiti pažnju prilikom transporta građevinskog materijala kroz grad pri radu građevinske operative - kažu u Gradskom zavodu.

Prilikom povećanja štetnih čestica u vazduhu najugroženija su deca do sedam godina, kao i oboleli od hroničnih respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Njima se u tim situacijama savetuje smanjenje boravka na otvorenom prostoru.

Ekološka svest građana, zastarela tehnologija u proizvodnji, loš kvalitet goriva samo su neki od uzroka lošeg vazduha. Ekološki pokreti zbog toga predlažu da se građani "probude", voze manje, koriste gradski prevoz, materijale koje mogu da recikliraju i uređaje koji štede energiju.

PARIZ, BERLIN, BRISEL

EVROPSKI gradovi rešavaju probleme zagađenja smanjenjem gustine saobraćaja. Gradske vlasti u Parizu, problem su rešile uvođenjem "par-nepar" vožnje i smanjenjem brzine. Brisel je ograničio brzinu na 50 km na čas na svim saobraćajnicama, dok je Berlin uspostavio takozvane "zone niske emisije" odnosno zone u kojima se mogu kretati samo vozila koja ispuštaju male količine štetnih gasova.