NOVE tehnologije značajno će pomoći promovisanju istorije Beograda na sasvim originalan način. Ekipa mladih entuzijasta okupljena oko Centra za urbani razvoj želi mladoj generaciji da približi kulturnu baštinu antičkog i vizantijskog perioda našeg prostora.

Kako nam je objasnio arheolog Rade Milić, Centar za urbani razvoj oformila je grupa ljudi koji su uspešno predstavljali Beograd na Venecijanskom bijenalu arhitekture 2006. godine. Dolaskom na čelo ove organizacije 2010. godine Milić je, kao arheolog, usmerio rad na pitanje kulturne baštine.

- Arheologija je, uprkos zabludama, veoma dinamična nauka - kaže Milić. - Trudimo se da ovde i u svetu ljudima približimo arheološko nasleđe Srbije, da im prikažemo artefakte koji nam otkrivaju mnogo o načinu života ljudi u prošlosti, o njihovim verovanjima, običajima, nadanjima, strahovima...

Rekonstrukcija

Naši sagovornici trenutno završavaju 3D digitalnu rekonstrukciju atičke grobnice iz okoline Beograda, kod Brestovika, u blizini Grocke, koja je uspela da preživi skoro dva milenijuma burne beogradske istorije.

- Kada uskoro okončamo posao, svi će moći da virtuelno istražuju vrlo interesantnu unutrašnjost ovog beogradskog mauzoleja sa kraja trećeg ili početka četvrtog veka - objašnjava Milić. - Posetioci će moći da pogledaju koloritne freske, antičke skulpture, sarkofage i tragove obavljanja posmrtnog kulta.

Diveći se ovom neobičnom sakralnom objektu, Milić napominje da ga je istražio još profesor Katedre za arheologiju na Velikoj školi Mihailo Valtrović, krajem 19. veka.

Virtuelna tura - PodrŠku za ovaj poduhvat dobili smo od Ministarstva za spoljnu i unturašnju trgovinu i telekomunikacije - nastavlja Milić. - Digitalna rekonstrukcija u obliku interaktivne virtuelne ture naći će se na našoj internet-stranici. Uskoro će svi posetioci moći da upravljaju sadržajem, da ulaze u virtuelnu grobnicu, kreću se, istražuju i približavaju detalje. Odlučili smo da celu virtuelnu turu prilagodimo novoj generaciji i digitalizujemo je u programu u kojem se inače rade video igrice, tako da su i komande za kretanje kroz nju identične.

Ideja domaćih istraživača i stručnjaka je, kako objašnjava naš sagovornik, da približe istoriju današnjoj generaciji, sklonoj upotrebi novih medija.

- Profesor nam je ostavio vredno svedočanstvo o svim detaljima na koje je naišao tokom iskopavanja. Koristeći opise, crteže, kao i fotografije današnjeg stanja naš stručni tim je rekonstruisao svaki detalj koji se može oživeti. Veliku pomoć dobili smo od Odeljenja za dokumentaciju Narodnog muzeja, pa u neku ruku nastavljamo predantni rad starog profesora Valtrovića iz 19. veka, ali novim tehnologijama svojstvenim 21. veku.

I zaista, posmatrač shvata da kroz virtuelni svet, putem kompjuterskog ekrana, ulazi u sakralni objekat iz starog Rima, na obalama Dunava, pored Beograda. Grobnica je imala tri prostorije, prilaz sa predvorjem i antičkim stubovima, atrijum sa dve bočne niše u kojem su se obavljali pogrebni rituali i kriptu u kojoj su se nalazili sakrofazi.

- Zahvaljujući profesorki Gordani Milošević Jevtić, vrhunskom stručnjaku sa Arhitektonskog fakulteta, u potpunosti smo povratili izgled grobnice kakva je bila u vremenu kada je izgrađena. Na prostoru atrijuma, profesor Valtrović je pronašao antičke skulpture, kojima se tokom prethodnih decenija izgubio svaki trag, zato što su bile preseljavane sa jednog na drugo mesto. Dugo vremena je trebalo arheolozima različitih generacija da ih prepoznaju i ponovo povežu sa ovom grobnicom.

Milić nas vodi dalje... Na ulazu u atrijum stajali su geniji smrti, poseban oblik rimskih duhova koji su obitavali na granici između dva sveta - sveta živih i sveta mrtvih. Skulpture predstavljaju tužnog Erosa, dečaka sa krilima, koji pognute glave sedi na postamentu.

U jednoj od niša nalazio se i spomenik vlasnika grobnice u prirodnoj veličini. Prema luksuznoj i raskošnoj odeći prikazanoj na skulpturi, moglo bi se zaključiti da je vlasnik grobnice bio bogati Rimljanin iz višeg staleža. Ulaz u kriptu, u kojoj su se nalazila tri antička sarkofaga, čuvaju dva ležeća lava.

Na zidovima atrijuma i kripte nalaze se freske, koje su dobrim delom sačuvane do danas. Na slikama su jarkim bojama prikazani geometrijski oblici, barske ptice i stilizovane biljke.


PRVA TABLA

- DanaŠnja generacija, nažalost, vreme provodi sa pametnim telefonom - objašnjava Milić. - Mi se trudimo da im upravo preko tih uređaja prenesemo nasleđe. U pitanju je aplikacija za „tablete“ i „smart telefone“ i dvanaest interaktivnih tabli postavljenih na teritoriji

četiri države.

Milić objašnjava kako je proširena stvarnost tehnologija koja će postati aktuelna tek kroz nekoliko godina. Njena suština je u tome što kombinuje informacije koje se nalaze pred posmatračem, sa onima koje može da dobije putem oslonca na tablet-računar. Tako turista, na primer, stoji ispred antičke građevine, a na displeju telefona ili tablet-računara pred njim se pojavljuje i način na koji je građevina izgledala u antičkom periodu.

Prva interaktivna tabla postavljena je na području Savamale, na kojoj je predstavljen lokalitet Feliks Romulijana - Gamzigrad, kod Zaječara. Ovaj projekat ostvario je veliki međunarodni uspeh, a prikazan je, pored ostalih mesta, i u Hongkongu i u Silicijumskoj dolini u Kaliforniji.