Stanari Vojvode Milenka: Bez ambasade SAD se lakše diše!

DESNOM stranom Ulice vojvode Milenka, od Sarajevske do Kneza Miloša, table sa parnim brojevima zaboravljene su u vremenu. Pešaci po navici ubrzano prolaze ovim delom danas prometne i žive ulice, dok zabetonirani prozori napuštene američke ambasade svedoče o njenoj burnoj prošlosti.

Nadaleko čuven po pobedama u Prvom srpskom ustanku, ulicu koja nosi ime po Vojvodi Milenku Stojkoviću moderna istorija pamti drugačije. Neredi, policijski kordoni, stalni nadzor i naoružani čuvari dugo su bili zaštitni znak ovog kraja.

- Svakog dana idem po hleb i mleko u Sarajevsku. Dok je radila ambasada, ljudi su izbegavali da prolaze ovuda. Čuvari su nas sve gledali popreko, a neke su i pretresali. Život su nam zagorčali, dobro da smo ih se rešili - kaže starica koja živi u komšiluku.

Žuta boja rezervisanih parking-mesta za zaposlene u ambasadi počela je da bledi. Danas, u borbi za ovo besplatno parkiralište u centru grada teško ćete izaći kao pobednik. Stanari ulice Vojvode Milenka žale se na velike gužve i buku od kada je ulica otvorena za saobraćaj. Ipak, još pamte rampe i stubiće, kao na granici, na početku i kraju svoje ulice. 

- Svaki automobil na ulazu u ulicu policajci su detaljno pregledali. Deset puta prođeš, deset puta pretresaju vozilo. Ako si na njihovom spisku stanara, mogao si čak i da parkiraš auto na parkingu zgrade - objašnjava Miloš Milutinović.

Znak za zabranjeno fotografisanje i kućice za čuvare podsećaju na stare komšije. I dok se na oglas za prodaju bivše zgrade ambasade ne javi ozbiljan kupac, ovaj veličanstveni objekat od 17.000 kvadrata sada usamljeno čuva tek jedan stražar.

DECA UŽIVALA NA SANKALIŠTU

MLADI iz okoline zimi su uživali u ovoj mirnoj i ušuškanoj ulici blizu centra.

- Kada padne sneg, bobovima i sankama spuštali smo se niz ulicu. Osećali smo se bezbedno jer nije bilo saobraćaja. Nažalost, toga više nema - kaže Dušan, koji je ovde odrastao.