„Ridžovani“ stigli iz Koreje?!

Pre šest i po decenija tutnjao je rat na Korejskom poluostrvu, koji je trajao 37 meseci, a po procenama analitičara odneo je oko 4,5 miliona ljudskih žrtava. To je bio prvi veliki vojni sukob koji je usledio posle Drugog svetskog rata.

Ali, kako se takav brutalni međunarodni događaj, koji se odigrao hiljadama kilometara daleko od nas, može dovesti u vezu sa gradskim prevozom u Beogradu?!

Iako deluje naizgled apsurdno, ove dve pojave imaju blisku vezu. Dok je tutnjao sukob Istoka i Zapada na sredokraći Korejskog poluostrva, Amerikanci su pomagali jednoj strani, a Kinezi drugoj. Za vreme trajanja velikih ratnih operacija prvo je dominirala južnokorejska strana, da bi kasnije, posle uključenja Kineza počelo vojno nadiranje severne. U naletu besa, američki general Daglas Makartur predložio je predsedniku SAD Trumanu da na Kinu i saveznice bace atomske bombe, a ovaj ga je zauzvrat smenio sa mesta glavnokomandujućeg i na njegovo mesto imenovao generala Metjua Ridžveja.

E, tu počinje naša priča. Neki kažu da su kontrolori ondašnjeg GSP imali slične kape kao i američki generali, dok drugi tvrde da su zbog ozloglašenosti američkih, kapitalističkih snaga u Koreji, domaći, socijalistički ideolozi u medijima američki imperijalizam prikazivali na najcrnje načine, pa su, sasvim logično, i generala Ridžveja prikazivali u najmračnijem svetlu.

A koga su Beograđani odvajkada najmanje voleli? Konduktere, kontrolore...

I tako, večito skloni da „zalepimo“ nezgodan epitet ili neprijatan nadimak onima koje ne volimo, Ridžveja smo „smestili“ u autobus.

Postepeno je gradski sleng adaptirao ovaj termin pa su kontrolori prvo bili „ridžveji“, kasni