Ako bi neko danas pročitao kako je Alkibijad Nuša osnivač pozorišta u Skoplju i Prištini, utemeljivač „Pen kluba“, jedan od ljudi koji je najviše pomogao da se sazda Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, verovatno ne bi znao o kome zbori ovaj tekst. Kada bismo dodali da je taj, isti Nuša, bio osnivač „Pozorišnih novina“, Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, ostavili bismo i dalje mnoge u nedoumici.

Ali, kada pomenemo ime Branislava Nušića, tada svako zna o kome govorimo. Oni koji ne znaju (neka oproste autoru ove opaske) i nisu vredni pomena. Alkijibad Nuša bilo je cincarsko ime, neobičnog naroda kojem je Nušić pripadao, i koji i danas čuva spomen na ovog čoveka, na jedan sasvim autentičan način...

RAJSOV „BRAT“

Nebojša Nušić je jedan od potomaka ovog genija, koji za „Novosti“ govori priču o svom pretku, ali tako što neprekidno insistira da „je on samo jedan od članova porodice i da se svi zajedno trude da očuvaju sećanje na velikog pretka“.

- Danas je manje poznato da Nušića doživljavaju kao domaćeg pisca i u Makedoniji i u Bugarskoj - kaže za naš list Nušić. - Nedavno se, tokom izvođenja njegovih predstava na Brionima tražila „karta više“. Svukud gde se pojave njegova dela publika je dobronamerna i nestrpljiva.

PRAVOSLAVCI SVI Cincari su pravoslavci, i obeležavaju krsnu slavu. Kako objašnjava naš sagovornik, Cincari su narod koji ima svoj jezik, koji se međusobno, na svom jeziku, oslovljavaju kao „Armani“. Neobično, ima ih puno i u Rumuniji, ali ih tamošnji žitelji oslovljavaju kao „Aromuni“, što znači da nisu „Rumuni“.

Branislav Nušić je poreklom bio Cincar, diplomirao je pravo, a Nebojša Nušić ga dovodi u vezu za Arčibaldom Rajsom, jer su njih dvojica „oslikala dve strane medalje koja objašnjava srpski genotip“.

- Mnogi ga i danas doživljavaju kao komediografa, a on je, u suštini, bio vizionar. Manje je poznato da je bio redovni profesor na Vojnoj akademiji, da je napisao udžbenik „Retorika“, koji je dugo korišćen i za koji mnogi misle da je bio neprevaziđen. Bio je ministar kulture u Pašićevoj vladi i konzul u Makedoniji, dok je još bila pod otomanskom vlašću.

Branislava Nušića su članovi porodice od milošte zvali Aga. Bio je veliki srpski patriota, pa mu je sin, Ban, poginuo u balkanskim ratovima, a imao je još i kćer Gitu Predić, čiji sin je Ivan Predić, autor mnogih dobrih ideja vezanih za sećanja na barda teatra.

- Sada je punih 150 godina od rođenja Branislava Nušića, koji se upokojio 19. januara 1938. godine, na Bogojavljanje. Ivan Predić i Udružnje dramskih pisaca taj dan posebno obeležavaju.


CINCARI I NUŠIĆ

Kako objašnjava naš sagovornik Cincari su autohtoni narod čiji jezik je spadao u romansku grupu, i koji su ekonomsko-trgovački bili vezani za Moskopolje, na tromeđi tadašnje Grčke, Makedonije i Albanije.

- U 18. veku, odnosno u doba Otomanske imperije, tuda su išle najvažnije trgovačke trase - objašnjava Nebojša Nušić. - Tom trasom vodio je „Put soli“ od Dubrovnika, a prerađene kože su transportovane trasom Solun - Niš. U vreme Otomanske imperije to je bio najvažniji ekonomski centar na Balkanu!

DVA JEZIKA ZA JEDNOG BARDA AMBASADOR Makedonije Ljubiša Georgijevski i režiser Saša Gabrić došli su na ideju da predstavu „Sumnjivo lice“ urade bilingvalno. - Osmislili su nastup na dva jezika. Prvo su glumci Niškog teatra gostovali na Bitfestu u Bitolju, zatim će makedonski glumci odigrati predstavu na njihovom jeziku, da bi finale bilo zamišljeno tako da će glumci dva teatra istovremeno glumiti na dva jezika. Na taj način još jednom želimo da osvežimo i osnažimo jake veze između dva naroda.

Nebojša Nušić nas iznenađuje još jednim podatkom: „Ako bi se danas sreli grčki, albanski i makedonski šef države“, veli on, „sigurno bi govorili cincarskim jezikom, jer je to jedini način da se sporazumeju na način na koji su vekovima njihovi dedovi govorili. „Ko je pre par vekova umeo da priča grčkim ili cincarskim jezikom, mogao je da bude dobar trgovac na Balkanu. Uostalom, od severa Grčke do Beča uvek je bilo migracija ovog naroda, pa je tako i most između Budima i Pešte sazdan od finansija jednog Cincara, a ikonopisci Sent Andreje su takođe bili pripadnici ove nacije“.

- Cincari imaju nekoliko obeležja - pomalo u šali, ali uveliko i u zbilji poveda naš sagovornik. - Osim toga što su nosati, još su i sjajni trgovci, ali su obavezno i poliglote!

Puštamo jednom od naslednika Branislava Nušića da nas podseti ko su bili viđeni Cincari u novijoj srpskoj istoriji, i ostajemo nemalo zaprepašćeni. Ostavljamo i čitaocima da se sete, pored legendarnog Branilava Nušića, prve dame arhitekte Jelisavete Načić, sjajnog glumca Taška Načića, ali i Nikole Pašića, Rige od Fere, Miše Anastasijevića, neprevaziđenog ministra finansija Laze Pačua, porodice Vučo, Borislava Pekića... u novije vreme advokata Filote File i njegovih naslednika...

- Bar 15 zadužbina koje danas označavaju Beograd ostavili su Cincari - kaže mlađi Nušić. - Pored toga, Mihajlo Pupin bio je takođe našeg porekla, jer su mu roditelji bili Cincari iz okoline mesta Vevčani, pored Struge u Makedoniji. Mi smo danas uveliko zaboravili da je Pupin bio jedan od petorice osnivača NASA, kao i predsednik Američke akademije nauka. Takođe, bio je i lični prijatelj predsednika SAD Vilsona, sa kojim je znatno uticao na kreiranje karte Balkana posle Drugog svetskog rata.

TUGA ZA KRAJ

Ponos... to je ono što ostavlja veliki Nušić u amanet našem sagovorniku. Pa ipak, pitamo ga kako se oseća dok misli na svog pretka, i šta ga prožima kada ode na pozorišnu predstavu koju je ovaj napisao.

- Kada uđem u pozorišnu dvoranu, uvek sam uzbuđen - ne krije mlađi Nušić. - Na neki način sam zatečen, osećam se odgovorno. Ponekad imam grč zbog misli šta li bi rekao glumac koji bi me pitao da li znam tekst bolje od njega.

Podučen mudrošću davnog pretka, Nebojša Nušić zaključuje ovaj razgovor:

- „Duhovit“ znači biti mudar, a ne smešan. Branislav Nušić je od teškog života i „jakih“ misli otišao u komediju. Morate da znate da je on izgubio sina u ratu, proveo je godine u zatvoru zbog svog britkog jezika i pera, nekoliko puta je bio penzionisan pa nanovo vraćan u službu, prošao je, tokom Prvog svetskog rata albansku golgotu do Krfa i natrag... Njegov život je, u suštini bio tužan. Ali duh mu je bio veći od samog života.


MUDRAČEVE MISLI

MNOGE mudrosti koje je Nušić pomenuo u svojim delima danas su dostupne i na internet stranicama, pa su isečci iz velikog komediografovog dela „pušteni“ da „lete“ van konteksta, ali i znanja ko ih je izrekao.

Tako će mnogi da kažu kako poznaju misao kako „se pušači dele na dve vrste: one koji puše uvek iste cigarete i mnogo kašlju, i one koji menjaju cigarete i veoma mnogo kašlju“. Slično je i sa mišlju da je „bolje gledati život u pozorišnom komadu, nego pozorišni komad u životu“.

Branislav Nušić je pred nas sasuo i misli poput: „Sreća je gotovo uvek varljiva, a nesreća ne“, „Znanje uvek ima granica, a neznanje ne“, „Tuga često ume da bude lažna, dok radost retko kad“...

Ili, kako je to rekao neprevaziđeni „poznavalac srpskog genotipa“ i pre nego što je ovaj termin izmišljen:

- Narodno oduševljenje, to je kad gomila viče, a ne zna zašto viče.

Tako je govorio Nušić.


FONDACIJA

U BEOGRADU postoji posebno društvo koje se bavi očuvanjem tradicije i poštovanja Srba i Cincara. Imaju i poseban sajt „Lunjina“, i veoma pažljivo se trude da identitet ovog neobičnog naroda bude očuvan.

- Nedavno je osnovana i Fondacija „Nušić“, a cilj nam je da sarađujemo sa svim ustanovama kulture i manifestacijama koje su posvećene ovom velikom bardu teatra. Podsećam, Nušićevi dani u Smederevu postoje već 30 godina, a Nušićijada u Ivanjici tokom trodnevnog trajanja okupi više od 30.000 ljudi!


NEMA „PRĆASTIH“

POMALO se šaleći, Nebojša Nušić nam objašnjava fizionomiju Cincara, tako što se posebno zadržava na dominantnoj crti lica - nosu. - Vidite da smo svi nosati - kaže Nušić.

- Takvi su nam bili i dedovi. Dakle, ako nađete bilo koga ko tvrdi da je cincarskog porekla, nemojte da ga prihvatite ako ima prćast nos. Sigurno nije jedan od nas!