POSLEDNJI Obrenovići, kralj Aleksandar i kraljica Draga, ubijeni su u atentatu 1903. godine, a sahranjeni su krišom, pod okriljem noći, u staroj Crkvi Svetog Marka na Tašmajdanu.

To nije bio današnji hram, koji dominira ovim delom grada, već omanje zdanje koje se nalazilo neposredno pored njega. Tu crkvu su poznavali i kao „Grobljansku“ jer se nekada na Tašmajdanu prostiralo Staro groblje, a napravio ga je knez Miloš Obrenović i to zaostavštinom beogradskog trgovca Lazara Panče, koji je ostavio novac da se crkva sagradi.

U „Godišnjaku Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu“ (1946-1947) Petar Krstić beleži da je crkva tokom austrijske okupacije 1917. godine popravljena od prethodnih oštećenja, da bi početkom Drugog svetskog rata ova bogomolja doživela nepopravljivu štetu.

- Na Cveti, 13. aprila 1941. godine, odmah posle nemačkog bombardovanja, požar drvene građe zapalio je crkveni krov, i uništio je posle 107 godina postojanja - beleži Krstić. - Ipak, tom prilikom spasen je ikonostas sa ostalim pokretnim stvarima. Godinu dana kasnije, 1942. godine, odlučeno je da se ostaci crkve poruše, pošto se usled teškog oštećenja nije moglo pomišljati na obnovu. I tako je nestalo najstarije crkve beogradske, koja je znala za bombardovanje Turaka 1862. godine...

Beogradska vlast je tada, usred rata, imala neprijatan zadatak da premesti posmrtne ostatke bračnog para Obrenović iz ove crkve, ali i još nekoliko njihovih preminulih srodnika, kao i nekoliko episkopa i mitropolita koji su već decenijama počivali u ovom hramu. Selidbu je valjalo obaviti tako što su kosti prenete u kripte „velike“ Crkve Svetog Marka, gde i danas počivaju.

Odlukom arhijerejske vlasti, tada je napravljen i vrlo precizan zapisnik o tom događaju, koji smo dobili zahvaljujući ljubaznosti sveštenika Crkve Svetog Marka.

KRIPTE U kriptama ispod današnjeg hrama posvećenog evangelisti Svetom Marku počivaju, pored poslednjih vladara iz porodice Obrenović, i knez Milan Drugi Obrenović, knjažević Sergije, sin kralja Milana, Ana, supruga gospodara Jevrema Obrenovića, te kosti episkopa niškog „deda“ Viktora, episkopa šabačkog Gavrila, episkopa negotinskog Mojseja i mitropolita Teodosija Mraovića.

U zapisniku piše kako se, pre nego što je komisija pristupila otkopavanju grobova, prijavila gospođa Milica, udovica počivšeg Đoke Trifkovića, bivšeg dvorskog limara, i izjavila: „Moj muž, pokojni Đoka, izvršio je lemljenje sanduka počivšeg kralja Aleksandra i kraljice Drage i tom prilikom video je da su u sanducima zaista bili leševi kraljevskog para. On je takođe video da je pokojni kralj sahranjen u fraku, a kraljica u ružičastoj svilenoj haljini.“

Ovo je bilo bitno za članove komisije, jer, kako su zabeležili, „postoji raširena verzija da kralj i kraljica nisu uopšte sahranjeni u Crkvi Svetog Marka, nego da su sanduci, njima namenjeni, bili prazni“.

Komisija pristupa iskopavanju i utvrđuje mnoge detalje vezane za ostale pokojnike koji su počivali u crkvi. Potom se posebno posvećuje grobovima kralja i kraljice, iznad čije grobnice stoji natpis: „Ovde počivaju u miru Božjem Njegovo Veličanstvo Kralj Srbije Aleksandar Obrenović i Njeno Veličanstvo Kraljica Draga Obrenović, koji poginuše od zlikovačke ruke 29. maja 1903. godine.“ Uzgred, spomenik podižu 1917. godine austrijske vlasti tokom okupacije Beograda u Prvom svetskom ratu.

Komisijski nalaz opisuje dva sanduka u kojima se nalazio kraljevski bračni par. U zapisu stoji kako je u „prvom sanduku, čiji je donji deo potpuno istrulio, ženski leš preko koga je bio pokrov od nekada svetle boje. Haljina je bila dugačka, svilena i ružičaste boje. Lobanja leša prilikom obdukcije bila je testerisana, inače drugih tragova o povredi nema. Kosa crne boje, bila je na sredini razdeljena i očešljana. Zubi prirodni i očuvani. Kosti isto tako očuvane, te su sve prikupljene i prenesene u novi limeni sanduk. Nikakvih dragocenosti nije nađeno. Iskaz gospođe Milica Trifković, dat pre početka iskopavanja, utvrđen je nađenim stanjem potpuno, te se i time utvrđuje identitet posmrtnih ostataka kraljice Drage Obrenović“.

Zapisi vezani za drugi sanduk takođe su veoma precizni, pa tako tamo stoji da je „donja strana sanduka istrulila. Nađeni su posmrtni ostaci kralja Aleksandra Obrenovića. Utvrđene su ove činjenice: pokrov je bio svetle boje; kralj je imao na glavi crnu svilenu kapu, bio je odeven u frak, u belu košulju i sa crnom mašnom. Na nogama plitke cipele, a lobanja je bila testerisana prilikom obdukcije; kosa crna. Na levoj strani lobanje a iza levog uha tragovi frakture i povrede tupim oruđem. Drugi tragovi povreda nisu pronađeni. Na gornjoj vilici nedostaju tri zuba. Kosti trupa su pepovređene, te su prikupljene i sve prenete u novi limeni sanduk. Od dragocenosti nađena su zlatna dugmad na lančićima za manžetne, u kojima su bili po jedan mali rubin i po tri sitna brilijanta. Nedostaje jedan mali rubin u jednom paru. Drugih dragocenosti nije bilo. Identitet posmrtnih ostataka kralja Aleksandra Obrenovića potvrđen je i iskazom gospođe Milice Trifković, a koji se slaže potpuno sa nađenim stanjem stvari...“.

Izveštaj komisije kasnije opisuje kako je svih devet limenih sanduka sa kraljevskom porodicom i crkvenim visokodostojanstvenicima bilo zalemljeno i preneto u kripte Crkve Svetog Marka. Sve je obavljeno uz dužan pijetet i poštovanje a svaki sanduk je dodatno obeležen posebnom, mesinganom pločicom, kako bi potvrdio identitet pokojnika.

Poslednji vladari iz porodice Obrenović našli su večni mir u crkvi sa istim imenom koje je nosio i omaleni hram u kojem su prvi put bili sahranjeni.