NaŠ grad ima mnoge znamenitosti, utvrđenja, spomenike i sećanja, ali samo jedna vrsta živih stvorova bila je svedok burnih beogradskih događaja tokom protekla dva veka. To su stabla hrastova i platana, sađena baš ispred važnih zdanja u kojima su se odigravali bitni istorijski događaji.

Na području Beograda trenutno se nalaze 33 zaštićena stabla, a o njima se brine JKP „Zelenilo Beograd“. Naša sagovornica je inženjer Jasna Trifunović, ekspert ovog javnog preduzeća.

- Svakako je najimpozantnije stablo javorolisnog platana kod Miloševog konaka - počinje priču za „Novosti“ Trifunović

- Po lepoti i dimenzijama jedno je od najlepših i najvećih u Evropi i predstavlja najznačajniju živu istorijsku i hortikulturalnu baštinu glavnog grada.

Hroničari su zabeležili da je pred kraj vladavine kneza Miloša kupljeno 350 sadnica drveća u Beču. Ovo stablo je, prema predanju, postiglo neverovatne dimenzije jer je bilo posađeno u bivšoj krečani.

- Platan kod Miloševog konaka svojom grandioznošću, visinom od 34 metra i rasponom krune od 50 metara nadmašio je sva ostala stabla u Topčiderskom parku - kaže Trifunović.

- Posle Drugog svetskog rata, 1949. godine ovo drvo prvi put je zvanično stavljeno pod zaštitu.

Najstarije zaštićeno stablo u Beogradu je hrast lužnjak na Cvetnom trgu, star oko 200 godina.

- On je ostao od nekadašnje hrastovo-jasenove šume koja se prostirala od Cvetnog trga do Manježa - dodaje naša sagovornica.

- Stablo je visoko 26 metara, a debljina mu je četiri metra. Uz njega, istakla bih prelepo stablo platana u bašti restorana „Trandafilović“. Procena je da je ovo drvo staro oko 150 godina, visoko je 25 metara, a obim debla mu je oko 3,5 metra.

U dvorištu kuće kralja Petra Karađorđevića ističu se stabla ginka i magnolije. Oba stabla su impresivna, a stablo ginka se ističe i po tome što je jedno od najlepših u Beogradu. Visoko je 24, a obima 2,5 metra i jedno je od najlepših primeraka svoje vrste. U istom dvorištu magnolija je visoka 10, a ima obim od 1,2 metra. Njeni prelepi cvetovi veoma utiču na lepotu okolnog ambijenta.

- Najveća i najlepša evropska bukva u Beogradu nalazi se na Dedinju, u dvorištu vrtića „Grofica Olga“ - nastavlja Trifunović.

- To je danas legat nekadašnje ruske grofice i deo je zaštićene kulturno-prostorne celine Senjaka, Topčidersko brdo i Dedinje. Drvo koje je visoko 26 metara i ima obim debla 2,7 metara tokom vegetacije dobija crveno lišće pa svojim izgledom privlači pažnju.

Stabla koja krase Beograd svojevrsni su spomenici i zaštitnici grada. Čuvaju ga od zagađenja, brinu o čistoći vazduha, a svojom gorostasnom pojavom sećaju na one koji su davno pre nas živeli i ovom gradu.


KREČANA

Verovanje da je ogromni platan ispred Miloševog konaka dostigao neslućene dimenzije jer je zasađen na neobičnom mestu ušlo je u legendu. Kako objašnjava Jasna Trifunović, u toj priči možemo se samo osloniti na predanje.

- Priča govori da je vrtlar posadio sva stabla u parku, kako je bio dogovoreno. Kako mu je preostalo samo jedno stablo, upitao je kneza Miloša šta da radi s njima, ovaj mu je, navodno, odgovorio da ga stavi u krečanu koja je preostala od gradnje konaka. Vrtlar ga je poslušao, a platan je dostigao ogromne dimenzije tako da su već 1881. godine postavljeni prvi podupirači za primarne grane koje su zbog svoje težine bile sklone prelomima.


TISE KOD SABORNE CRKVE

U porti Saborne crkve, kao dela kulturnog prostora od izuzetnog značaja, nalaze se dva stabla tise stara po 110 godina. Interesantno, jedno se smatra „muškim“, a drugo „ženskim“ primerkom.

U narodu postoji verovanje da tisovo drvo ima čudotvornu moć. Ono, navodno, čuva od zla onoga ko ga nosi. Zato je tisovina često stavljana u dečje kolevke ili zašivana u odeću.