DVE čuvene dinastije smenjivale su se na ovim našim prostorima. Jedna je, treća, izgleda, nesmenljiva - Žikina „dinastija“. Ne ona filmska, nego istinska, koja se zapatila u Sopotu, podno Kosmaja.

O Živoradu Žiki Milosavljeviću je reč. Kao predsednik opštine Sopot tera već osmi mandat zaredom. Ovaj sopotski šerif, kako ga iz milošte zovu njegovi sugrađani, posle svih političkih rodea, ostao je u sedlu punih 25 godina. Mnogo puta se očekivalo da će pasti, ali Žika i dalje jaše. Prvi put je izabran za predsednika opštine novembra 1989. i od tada je neprekidno na toj funkciji.

Uz čestitke za ovako dug „politički galop“, pitamo ga kako uspeva tolike godine da u rukama čvrsto drži uzde.

- Ovaj maratonski staž u politici naučio me je da je za dobro funkcionisanje na lokalu najvažniji prisan kontakt sa građanima i osluškivanje njihovih potreba - otkriva nam Milosavljević njegov politički recept. - Meštani hoće predsednika sa kojim mogu da popričaju i izlože mu svoj problem. Za njih uvek imam vremena, u svako doba dana i noći.

Čovek za sva vremena dalje objašnjava da se ljudi u malim sredinama poznaju u glavu i da ih je teško prevariti, a svoj osmi mandat pravda prepoznatljivim rezultatima:

- Kad ste već bili deo vlasti, a želite to da budete ponovo, jedino merilo vašeg uspeha je minuli rad i ceni se samo ono što je za to vreme urađeno.

I POLjOPRIVREDNIK MILOSAVLjEVIĆ, i pored rukovođenja opštinom, nije napustio poljoprivredu. Obrađuje oko deset hektara imanja. Za sebe kaže da je samo poljoprivrednik na privremenom radu na čelu opštine. - Kad mi neki tepaju da sam ja brend, odgovorim im da je Sopot sam po sebi brend, a da sam ja samo kockica u mozaiku, koja se uklapa.

A građani kažu da je njihov Žika čudo božije napravio u Sopotu. Asfaltirao je puteve, uveo gas, sredio vodovod... Najrazličitije dozvole dobijaju se istog dana. Obnovljene su škole, ambulante, svako selo ima igralište, čak i kapele na groblju imaju grejanje! Dosta se ulagalo i u kulturu. Oživljeno je pozorište, vraćen je ugled sopotskom Filmskom festivalu...

Jednostavno, Žika je za njih brend, po kome se Sopot prepoznaje. To su nam, onako, u prolazu potvrdili i njegovi sugrađani. Valentina Marjanović kaže da se Žika zalaže za sve živo. Dragan Živanović ističe da je njegov predsednik najomiljeniji u narodu. Nebojša Radosavljević podseća da u vreme političkih previranja biti na čelu jedne beogradske opštine kao predstavnik grupe građana mnogo znači. Dragica Jerinić reče da je Žika nezamenljiv i da će ga večno birati.

Naravno da ima i onih koji ne trpe Žikinu slavu. Opozicija ga je u nekoliko poslednjih kampanja optuživala da je zaposlio suprugu, da je za vreme vladavine zaradio dve kuće, dva stana.

- Moja supruga radi kao medicinska sestra, posao za koji je školovana. Kuće sam imao i pre nego što sam počeo da se bavim politikom - kaže Milosavljević. - Nek opozicija priča šta joj volja, narod je bezbroj puta na izborima pokazao šta misli o tome.

Ne mari Žika mnogo zbog toga, ali napominje da mu je najteže bilo 2000. godine, kada je, kako kaže, rađena „operacija bez anestezije“.

- Tu 2000. godinu preživeo sam kao jedini socijalista u Beogradu koji je pobedio - seća se on. - Zaista, ta presija je na meni i mojim saradnicima ostavila dubok trag. To što smo ostali ovde na vlasti, doživljeno je kao jeres.

Teško je, naravno, bilo i 1991. godine, nastavlja Milosavljević:

- Te jesmo u ratu, te nismo u ratu. Idite vi u opštinu, kažu im. Ovamo su dolazile uglavnom žene da pitaju zašto smo im muškarce slali na front. Iz tog vremena evo i jedne smešne priče. Dođe žena kod mene i kaže: „Poslao si mi čoveka na front, a ja njega jednog jedinog imam.“

Sećajući se tih vremena, Žika precizira da je novembra 1989. na funkciju predsednika opštine došao kao član Saveza komunista Jugoslavije. Po uspostavljanju višepartijskog sistema, kao jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije, ostaje na vlasti. Narod mu ukazuje poverenje i nakon isključenja iz SPS-a. O razlozima isključenja iz ove stranke kratko kaže da je to bilo zato što njegovi drugovi nisu bili za to da se ona reformiše. Međutim, danas je u čvrstoj koaliciji sa svojim bivšim partijskim drugovima.

Slučaj je hteo da smo našeg sagovornika posetili u petak, 29. novembra, na nekada čuveni praznik, Dan republike. Nije imao ništa protiv da mu taj datum i čestitamo. Pogotovo što se u njegovoj kancelariji nalazi veliki portret Josipa Broza Tita, u pozlaćenom ramu.

- Pre petnaestak godina pronašli smo u nekom magacinu ovu veliku sliku - kaže Milosavljević. - Mnogi su bacali njegove portrete i biste, ali ja sam uzeo ovu sliku i lično je okačio na zid, da me posmatra s komandnog položaja. Tito je vladao 35 godina i stvorio je stabilnu državu i malo mu je falilo da nas potpuno dovede u red.

Posle toga, logično je pitanje: da li Žika namerava da prestigne mandat komunističkog vođe? Nije nam direktno odgovorio na pitanje, ali je ipak rekao da ne planira penziju.

- Kad uđete u neki posao, pogotovo u politiku i, ako hoćete da odete, to ne možete lako da uradite, jer politički protivnici traže vašu glavu - govori Žika. - Umesto da se borimo za ekonomske programe, ovde još uvek vlada politička ostrašćenost. Znam da sam mnogima trn u oku, ali ja im poručujem - da nisam dobio ovoliko glasova, to bi mi bio znak da treba da se povučem. Matematika govori da nema odstupanja.

Jedan od slogana poslednjih izbora na kojima je Živorad Žika Milosavljević trijumfovao glasio je: iza svega što postoji, neko stoji. Proširujući tu parolu, Žika zaključuje da iza njega stoje njegovi sugrađani. I dok je tako, teraće i dalje.