Veze Beograda i Zagreba tokom istorije su se menjale, spajale i raskidale, ali jedan neobičan spomenik više od jednog veka krasi elitne delove i jednog i drugog grada.

Dok je trajalo takozvano bratstvo i jedinstvo, stvari su stajale drugačije, i kulturne veze dva grada bile su intenzivne, uz prisustvo velikog broja umetnika koji su bili odani ideji jugoslovenstva. Potom su mnoge veze eksplozivno pukle, a neke su ostale da, čak i prikriveno, pod velom zaborava, i dalje spajaju dva grada.

Takva je priča o spomeniku „Ribar“, velikog vajara Simeona Roksandića.

Početkom 20. veka, 1907. godine, Roksandić pravi spomenik koji je umnogome obeležio njegovu karijeru. Kako objašnjava istoričar umetnosti Gordana Gordić, skulptura pokazuje snažnu, atletsku mušku figuru u borbi sa zmijom, i bila je namenjena velikoj „Balkanskoj izložbi“ koja je organizovana u prestonici Velike Britanije, Londonu.

Sve je bilo urađeno kako treba, vajar je okončano delo i prikazao ga, ali tada nastaje zamešateljstvo čiji „odjeci“ se čuju i do dana današnjeg. Zanimljivost se odnosi na zabunu koja je nastupila po okončanju izložbe. Tadašnja sredstva javnog informisanja nisu bila razvijena poput današnjih, komunikacija je bila oskudna, pa je jedna omaška uznemirila vajara. Roksandiću je javljeno da je brod koji je iz Londona prevozio skulpturu potonuo, a da je njegovo delo nepovratno izgubljeno.

To je bio težak udarac za umetnika, ali se ovaj brzo snašao, budući da je imao sačuvan gipsani kalup iz koje je izlio bronzanu skulpturu. Tako je vajar sačinio novog „Ribara“.

Uskoro se ispostavilo da je do skulptora stigla dezinformacija, pa je nedugo zatim u Beograd stigla pošiljka iz Londona, a Roksandić je, naprasno, imao dva „Ribara“. Šta sad činiti?

- Beogradska opština otkupljuje jedan odlivak 1912. godine i postavlja ga na Velikoj aleji na Kalemegdanu - kaže Gordić. - Zagrebačka opština posle Prvog svetskog rata svoj primerak postavlja na Griču. To je mesto koje danas nosi ime Jezuitski trg. Ovo je jedinstven primer da se u istoj državi na dva različita mesta postavljaju dve skulpture. Budući da su odlivene sa istog kalupa, nijedna se ne smatra originalnom u odnosu na drugu, niti se neka smatra kopijom, već se radi o dve jedinstvene, iste skulpture.

Tako Beograd i Zagreb imaju još jednu neraskidivu vezu. „Ribara“ Simeona Roksandića.

DELO

Simeon Roksandić je izlagao u Londonu i Rimu, i uživao je lep renome onog doba. Kako objašnjava Gordić, ovaj vajar je poznat i po Čukur-česmi i skulpturi šegrta Save, napravljenoj 1931. godine, a u aleji na Kalemegdanu nalazi se njegova skulptura - autoportret iz 1969. godine.

- „Ribar“ je postavljen na delu Kalemegdana gde su se svake nedelje održavale muzičke svečanosti između dva rata - podseća Gordić. - Tu se nalazio muzički paviljon gde su dame i mlada gospoda igrali valcere, dabome, pod budnim okom roditelja.