Beograd: Gradić Pejton polako nestaje

ZA prethodne četiri decenije ni jedan majstor se u "Zanatskom centru Vračar" nije obogatio. Mnogi su digli sidro jer više nisu mogli da izdrže, a nekolicina njih koja je ostala, rade da bi preživeli, s ljubavlju, ljubomorno čuvajući najstariji zanatski centar u bivšoj Jugoslaviji.

Čuburci su ga od milošte po TV seriji krstili kao "Gradić Pejton", dok oni koji hleb zarađuju u njemu nazivaju ga "Zanatsko-boemsko-umetnički-centar".

Za 43 godine postojanja, "Gradić Pejton" je postao nešto bez čega Vračar nije Vračar. Za Čuburce slovi kao kultno sastajalište i kolevka starih zanata u koju mušterije, osim zbog usluga, dolaze i da se, kako to vole da kažu, "site izdivane".

Kada se otvorio, "Pejton" je imao čak 40 zanatskih radnji. Tada su se tu jedan pored drugog nalazili frizer, krojač, staklorezac, bravar, stakloduvač, optičar, pečatorezac, gravir, fotograf, obućar... Tu su se pravile domine i kućne papuče. Međutim, veći broj zanatlija se u međuvremenu odselio.

Poslednja žrtva ekonomskog cunamija je stakloduvačka radnja, na čijim vratima je u julu osvanuo katanac. Tako je prekinuta četrdesetogodišnja tradicija koju je utemeljio Petar Đokić. Poslednje dve decenije posao je nastavila njegova kćerka Vesna. Međutim, tržišna ekonomija i besparica uticali su da posao stane.

- Nažalost, nisam mogla da izdržim. Dažbine sa doprinosima su bili više od 30.000 dinara, što ja nisam mogla da zaradim. Borila sam se koliko sam mogla - sa setom priča naša sagovornica, koja se preselila u Mirijevo.

U svojoj istoriji "Pejton" se dva puta "ljuljao". Pre desetak godina grad je planirao da sruši drvene kućice, raspoređene kao pčelinje saće. Bilo je ideja da se na tom mestu sagradi garaža, pa tržni centar sa obdaništem, a kako kažu trgovci, spominjao se i muzički centar, sa kamernom muzikom. Da bi spasili "Pejton", zanatlije su pokrenule peticiju i priredili nekoliko protestnih koncerata. I uspeli su.

O borbi za očuvanje "Pejtona" svedoči i Slobodan Antonijević, koji više od dve i po decenije pravi pečate i natpise.

- "Pejton" ima svoju priču, jer je ovo prvi zanatski centar ovakve vrste u zemlji. Ekonomska kriza i nas je duboko pogodila. Opao je pazar, smanjuje se posao i osećaju se problemi – priča Antonijević.

Zub vremena može da se primeti na svakom ćošku. Boja na drvenim zidovima je izbledela i ispucala. Stolarija je sasušena, a ona metalna zarđala. U atrijumu zanatskog centra na "divlje" raste i nekoliko stabljika kiselog drveta.

- "Pejton" se ne menja, jer se vlasnici lokala boje da ulažu novac u renoviranje. Niko nije siguran da sutra nećemo biti srušeni - priča Vladimir Pančić, vlasnik radnje "Mikron", koja se 40 godina bavi proizvodnjom kandila, kruna za venčanje, čiraka za potrebe crkve i domaćinstva.

KAFANA "ČUBURA" SE JOŠ DRŽI

KAFANA "Čubura" pozicinirala se na gastronomskoj mapi grada, tako što je od osnivanja zanosnim mirisom roštilja mamila kako prolaznike, tako i goste "Gradića Pejtona".

- Obično građani dođu da obave neki posao, pa dok čekaju da to bude gotovo, sednu u kafanu, pojedu nešto, druže se i odu zadovoljni - prepričava jedan od stalnih gostiju.