POLAKO iz beogradske čaršije nestaju stari zanati. Ljudi gase svoje radnje, jer više ne mogu da posluju. Majstor Slobodan Živković je, do poslednjih dana života, gurao nekako svoju radnju, tražio materijal, pravio i prodavao četke. Za žensku kosu, od dlake divlje svinje, za bradu muškarca meka četkica za brijanje od dlake jazavca, ručni rad od prirodnog materijala.

Četkarska radnja u Džordža Vašingtona, preko puta Bajlonijeve pijace, radila je više od pedeset godina i izgleda da će uskoro prestati sa radom. Ne samo zato što je majstor Slobodan od aprila svoj vek završio, već i zato što ne postoji interes da se ovakve radnje nađu na mapi mesta koje svakako treba posetiti.

- Nisam znala koliko je moj muž unosio sebe, tražeći materijal po Srbiji, angažujući ljude da mu prave drvene drške, pa je i nekoliko njih imalo posao - priča Ružica Živković, supruga pokojnog Slobodana. - Nema više ni želje ni volje, ali ni materijala, niti ljudi koji su nekada radili za nas. Dok je bila velika država, pravih firmi, kada se znalo za naše četke, kako su kvalitetne i da se s njima mnogo lakše i lepše radi, bilo je posla i za nas. Radili smo i za Maršalat, SIV, industriju, štamparije, škole, bolnice... Sve je sada stalo. Promet skoro nikakav, jedva sastavim kraj s krajem. A od države ništa nismo dobili, samo smo davali, tu pomoć i ne očekujem...

Danas kada je plastika zagospodarila, kada su radnje sa jeftinom robom koja živi manje od jedne sezone čišćenja, za kvalitet se sve manje pita. Što jeftinije to bolje! Pa makar da se kupi, polomi i baci. Istina, za dobre četke od pravih životinjskih, prirodnih dlaka treba i truda da se naprave ali i para da se kupe. Ali bar imaju vek trajanja.

Ostalo je, kaže Ružica, još malo materijala u magacinu. Pa kada se to potroši, verovatno je i kraj radnji. Jer pored nedostatka materijala, onaj glavni, visoke dažbine i nerazumevanje da su ovakvi zanati blago koje treba da živi, presudni su za kraj. A i sve zanatlije su nekako raštrkane po gradu, sve se manje zna i priča o njima.

Pa kada Japanac donese priču i ucrta neke od balkanskih zanata i to pokazuje na Dalekom istoku, a o četkama se više zna tamo daleko, postavi se i pitanje kako niko to nije iskoristio. Prođu turisti, neko kupi unikatni rad, ali se sve i na tome završi. Radnja je svojevremeno putovala po svetu, slikom na razglednici.

Nekada je iz radnje izlazila gomila četaka svih vrsta i za sve namene. Sada, nažalost, kada su neki čuli da majstora Slobodana nema, poneko je i požurio da se obezbedi i kupi poslednje četke.

DLAKA od konjskog repa se najčešće koristi za nove četke. Od dlake divlje svinje, jazavca, prave se, takođe, razne kombinacije. Najviše vremena se potroši na izradu mašinskih, po nacrtu, ili brijaćih četaka, one su teške za rad. Pravile su se nekad drške od orahovine.

- Svaka četka traži trud, ako hoćete da bude dobra i kvalitetna, a zbog prirodnih materijala su naravno skuplje, imamo ih od 150 do 5.000 dinara. Ova jazavčeva je ostala poslednja - priča Ružica. - Sada niko ne kupuje ove za glancanje i brisanje prašine sa parketa, pamučne, nekad su bile veoma tražene. One su mi samo za ukras u radnji.