DA li je kafana dobro ili loše mesto? Već vekovima postoji isti odgovor: žene će vam uglavnom reći da to nikako nije dobro okupljalište, a muškarci - da bolje niko nije mogao da izmisli. I, tako, priča „vitla“ vekovima kroz naš grad, baš kao i kroz mnoge druge.

Mada...

PUT U PROŠLOST

Ako pričamo o „Znaku pitanja“, jednoj od najstarijih beogradskih kafana, svakako moramo da imamo značajno poštovanje, jer ne govorimo o kafani, već o instituciji.

Etnolog Nada Živković beleži način na koji su nastajale beogradske kafane, pa tako kaže i da „u devetnaestom veku, privatne kuće nisu bile mesto u kojima se odigravao društveni život. Pod turskim uticajem, živelo se porodičnim životom skrivenim od pogleda, kako turskih gospodara, tako i svih ostalih“.

Prvi, naizgled „kafanski poslovi“ obavljani su tako što bi jedan pristavio kafu, a drugi mu došao u goste, ali su najznačajniji trgovački poslovi završavani u hanovima, na koje je bio usredsređen trgovački život.

PATRIJARH PAVLE OD Drakulovića smo čuli priču koja je ozbiljnija od svake „kafanske“. - Imao sam čast da svojevremeno služim patrijarha Pavla - kaže Drakulović. - Meni je taj događaj ostao u posebnom sećanju. On je bio skroman, naručio je prebranac i svež kupus, pio je običnu vodu. Dok sam bio pored njega, kao da sam osetio neku veliku energetsku bombu, verujte da sam sedam dana bio bolje i lepše raspoložen od svih oko mene!

Menadžer kafane „Upitnik“ Miroslav Mitić podseća nas da su se na ovakvim mestima „zbirali trgovci, utvrđivale pogodbe, zaključivali i otplaćivali zajmovi, otkupljivala i prodavala imanja...“

- Kafana „Upitnik“ ima adresu Kralja Petra 6, to je bila trgovačka čaršija - kaže Mitić. - Ona je imala nekada tri dela. Prvi je bila Glavna čaršija, koja je dopirala do raskršća ulica Kralja Petra i Knez Mihailove, a zatim su sledili Zerek i Dorćol.

Nada Živković beleži i da je kuću u kojoj se sada nalazi „Upitnik“, po nalogu kneza Miloša napravio Naum Ičko, jedan od organizatora Prvog srpskog ustanka. Zidali su je „majstori od Grecije“ u balkanskom stilu, ali Živković zaključuje da je zdanje bilo svojina kneza Miloša.

Danas je to jedna od najstarijih beogradskih kuća i najstarija kuća srpskog dela varoši Beograda.

- Od 1826. godine, kada je poklonom kneza Miloša, zbog velikih zasluga u lečenju ranjenika i njega samog u toku Drugog srpskog ustanka, postala vlasništvo Ećim-Tome Kostića, zeta Nauma Ička, kafana u prizemlju zvala se i „Ećim-Tomina kafana“ - beleži Nada Živković. - Potom je menjala gospodare i nazive, pa se zvala „Kod pastira“, a 1892. godine prozvana je „Kod Saborne crkve“.

Crkvenim vlastima se nije dopao ovaj naziv kafane, pa su se usprotivile, a vlasnik je, do okončanja spora sa Crkvom odlučio da smisli privremeno rešenje. Bilo je tu i pomalo rezignacije i protesta, a na tabli je osvanuo „?“. Baš tako ostalo je do danas.

Posle kraja Drugog svetskog rata kafana je proglašena spomenikom kulture.

DANAS KAO I PRE

Upitnik“ i danas ima kultne konobare i ljude koji su posebno izabrani da rade na ovom mestu. Upravnik Boško Kuzmanović vodio je računa o elitnim konobarima koji dočekuju goste. Jedan od takvih šarmera je i Žarko Drakulović, čovek koji goste večito čeka sa osmehom i prigodnom dosetkom.

Među drvenim stolicama kakve su u ovoj kafani postojale i pre jednog veka iznosi „komplet“, neizostavnu kafu sa ratlukom u fildžanu, „nameštaje“ za one koji više vole špricere i vešto žonglira čašama, flašama i otvaračima.

Miodrag Ratković, šarmer iz iste branše, prilazi našem stolu u „Upitniku“ i odaje nam najveću tajnu svakog kelnera.

- Kada bi to moglo da se ostvari, svaki konobar bi voleo da gosti jedu i piju kod kuće, a samo da bakšiš pošalju poštom!

Uviđamo polako da je ovo kafana koja je očuvala tu, „nepobedivu“ varošku tradiciju. Sve što čujemo, uz lagani, zvonki dodir čaša kojima gosti nazdravljaju - ima smisla i stila.

KAFANE KOJIH VIŠE NEMA

DANAS mnogi ugostitelji kafanama daju isključivo strana imena, a nekada je to bilo potpuno drugačije. I sada nam imena nekih bircuza od pre jednog ili dva veka prizovu osmeh na lice. Ovo istraživanje objavio je dr Vidoje Golubović u knjizi „Stare kafane Beograda“. Za „Novosti“ je izabrao imena nekih od njih.

VLAKOVOĐA

Jedna od mnogih savamalskih kafana, imala je baštu u hladovini, a u njoj su se okupljali obalski radnici i prolaznici.

DVA MEGDANDŽIJE

Vlasnik ove kafane u Poenkareovoj ulici bio je tadašnji slavni srpski bokser i rvač Sava Rajković. Kafana se nalazila na mestu današnje opštine Stari grad. Najbrojniji gosti poticali su iz sveta sporta.

DVA KLOVNA

Pominje se kao jedno od mesta gde je svraćao čuveni Stevan Sremac.

DVA PANJA

Jedna od starijih beogradskih kafana. Nalazila se na Terazijama. Na istom prostoru, kada je kafana srušena, izgrađen je hotel „Balkan“.

KOD DIVLJEG ČOVEKA

Jedan austrijski hroničar čije ime nije sačuvano pisao je sa mnogo emocija da se početkom 18. veka u ovoj kafani „pilo pivo i vino i dobra rakija iz okoline Beograda“. Iz istog izvora saznaje se da je „u to vreme život u gradu bio buran, a stanovništvo je rado zalazilo u kafane“.

JEREMIJA CRNI PAS

Dobila je ime po vlasniku kafane, njegovim imenu i nadimku - Crni Pas.

POSLEDNJI GROŠ

Na uglu Takovske i Dobrnjčeve postojala je kafana sa ovim imenom. Kada i do kada, ne zna se, ali hroničari su još zabeležili da je promenila ime u „Prizren“.

KOD POCEPANIH GAĐA

Zbog neprimerenog imena ovog okupljališta reagovala je čak i kraljica Draga Obrenović, što je vlasnika primoralo da je nazove „Tri ključa“. Nalazila se pri kraju Ulice kneza Miloša, bliže današnjem „Mostaru“.

RAZBIBRIGA

Ostao je samo zapis da je kafana sa ovako čudnim imenom bila negde u Kosovskoj ulici

KOD RĐAVOG VREMENA

Neobično ime za otmenu kafanu u koju su svraćali - kako je zapisano - gosti lošeg raspoloženja.

TRI ŠAHTA

Kafana se nalazila na Zvezdari, na prostoru gde se danas seku ulice Vojislava Ilića i Gospodara Vučića. U njenoj okolini bio je izvor kaptiran za gradski vodovod.

P’CETO KOJE LAJE

Na Paliluli se oduvek živelo burno. U stara vremena imala je i svoju svetkovinu - Palilulski vašar. Zapis kaže da su žitelji ovog dela grada voleli kafane. A da su uz sve imali i puno duha, dokaz je i ovaj nesvakidašnji naziv kafane, o kojoj, nažalost, nema mnogo podataka.