Samo Beograd ima most koji je dva puta bio rušen na brodove pune vojnika.

Mada žitelji ovog grada uglavnom ne znaju da je Stari železnički most po mnogo čemu poseban, on ima vrlo čudnu i tešku istoriju. Sagrađen je 1884. godine, kao prvi „čvrst“ most kojim je Srbija prekoračila u Evropu. Ova građevina bila je po pola vlasništvo Srbije i Austrougarske.

Posle Berlinskog kongresa 1878. godine započeo je jedan od naših „puteva ka Evropi“ u koju, kako stvari stoje, još nismo stigli, a „kad ćemo ne zna se“. Davne 1880. godine potpisana je Železnička konvencija na osnovu koje su se Srbija i Austrougarska dogovorile da reše pitanja vezana sa transport preko Save, a kasnije je na Srbiji bilo da železnicom stigne i do Niša.

Tada niko nije ni sanjao da će ova, danas više ili manje zaboravljena građevina, pregrmeti toliko rušenja i nevolja.

Rušenja Železnički most prvi put je rušen kada su ga naši branitelji srušili početkom Prvog svetskog rata, zatim su ga Austrougari obnovili, ali su ga i srušili kada su se povlačili iz Beograda, krajem tog rata. Naša vojska ga ruši početkom Drugog svetskog rata, da bi ga nacisti, prvo obnovili, a zatim srušili na kraju ovog velikog ratnog sukoba. Most i danas postoji i „visi“ nad Savom.

Veliki rat

Na samom početku Prvog svetskog rata, četnici Jovana Stojkovića Babunskog, koji su bili među malobrojnim braniocima grada, minirali su Železnički most, oko 2.30 ujutro. Survali su ga u reku upravo kada su austrougarski vojnici pokušali železničkom kompozicijom da uđu u grad. Most se srušio na brod „Alkotmanj“ prepun austrougarskih vojika. Sve se odigralo u noći između 28. i 29. juna 1914. godine.

Kustosi Muzeja grada Beograda Darko Ćirić, Biljana Stanić i Vladimir Tomić su u knjizi „Vreme ulice - politika na javnim prostorima Beograda u 20 veku“ jasno opisali ovaj događaj, a onda je, samo nekoliko decenija kasnije, nastupio još jedan, vrlo sličan njemu.

Most se opet našao u mutnoj reci u noći između 10. i 11. aprila 1941. godine, kada su naši vojnici rešili da sruše sve beogradske mostove, u nadi da će na taj način sprečiti nadiranje nacista u Beograd. Sve se odigravalo neposredno posle šestoaprilskog bombardovanja, dok jugoslovenska vojska (koja se, podsećamo, borila 13 dana pre kapitulacije), nije konačno predala.

Upravo tada je opet srušen Železnički most, a za ovo miniranje ostao je vezan jedan veoma tragičan događaj. On, doduše, govori o rasulu u kojem se nalazila tadašnja vojska, a istoričar Velimir Terzić ga detaljno opisuje.

Most je srušen tokom noći, kada se ispod njega nalazio naš brod „Tanasko Rajić“ koji se povlačio prema Ostružnici. Na njega su se, beleži Terzić, prethodno ukrcale posade s potopljenih monitora „Morava“, „Sava“ i „Vardar“, koje je naša vojska potopila u okolini današnjeg Muzeja savremene umetnosti. Inženjerci u mrkloj noći nisu videli da tačno ispod mosta prolazi brod pun ljudi, baš u trenutku kada su aktivirali eksploziv. Epilog je bio više nego tragičan: posle obrušavanja mosta na brod, stradalo je 95 ljudi, od 110 koliko ih je bilo na brodu.

Autentični“

I po tome je Beograd poseban u svetu.

Teško je reći da postoji grad na planeti koji ima most koji je četiri puta rušen, ali tako da se dva puta survao na brodove pune vojske. I da ih je, uglavnom - pobio.

To je bio prvi beogradski most koji se „usudio“ da „opkorači“ Savu.

Za vreme Drugog svetskog rata ovaj most je opet obnovljen i nosio je ime Most generala Vila.

Kako okupatori, još suroviji od onih iz Prvog svetskog rata, u zemljama naroda koje su smatrali manje vrednima nisu naročito marili za estetiku, tokom te tri godine most je delovao gotovo tragikomično. Konstrukcija je bila sastavljena od različitih delova, skupljenih sa svih strana, koji se, međusobno, nikako nisu vizuelno uklapali. Okupatorima je, dakako, suština bila da premoste reku i imaju prugu na tako važnoj transverzali koja spaja centralne delove Evrope sa Grčkom i Mediteranom.

MOST „BLIZANAC“

Tokom Drugog svetskog rata ovaj most imao je brata blizanca. Dve građevine bile su napravljene paralelno, tako da je vojni transport obavljan u dva smera. Danas postoje samo ostaci temelja tog, drugog mosta, dok je tokom rata on bio strateški izuzetno važna građevina, koju su saveznici tokom rata temeljno gađali.

Posle rata odlučeno je da na ovom mestu ostane samo jedan most. Iako su postojale dve kolosečne konstrukcije, jedna je bila na takozvanim verigama, koje nisu izdržale teret bombardovanja, tako da je, na kraju, izvađena konstrukcija jednog mosta, a ona je podignuta na kamene temelje koji su uspeli da prežive rat.

Foto: Iz knjige „Tajna Novog Beograda“