NA korak je od "mravinjaka" Knez Mihailove ulice, ali kao da je zaogrnut svojim stogodišnjim plaštom koji ga odvaja od sve gradske vreve. Kosančićev venac deluje da je kilometrima daleko od bilo kakvog centra, a sam je praktično prvi i pravi centar Beograda. Čim se pregazi Ulica kneza Sime Markovića vlada tišina. Da nema bar hiljadu načičkanih automobila, parkiranih sa obe strane "Kosančićevih" kaldrma, čovek bi se zapitao, ima li tu žive duše.

Za sat vremena tek poneki prolaznik zamakne kamenim pločnikom, sveštenik koji razgovara mobilnim telefonom i dva radnika koja unose kabasti kauč u jednu kuću. Troje ljudi sedi u bašti "Skice" i žučno se raspravlja uz široke gestikulacije rukama. Oguljene fasade govore da su navršile i stotu godinu, dok druge opet sijaju u novim bojama i ukazuju da samo pojedini stanari pomalo opet misle i o obnovi ovog autentičnog prestoničkog ambijenta.

U napuštenu baraku pokraj vidikovca ka Savi, uselili se neki siromašni ljudi. Bilo je reči da će na mestu te oštećene drvnare biti podignut legat Olje Ivanjicki. Dva dečaka igraju se na padini zarasloj u šipražje. U njihovom pravcu gleda bista Mihaila Petrovića Alasa, postavljena na vidikovcu ispred njegove kuće.

Ostaci nekadašnje Narodne biblioteke i dalje su samo okruženi železnom ogradom. Ni traga podizanju memorijalnog kompleksa, koji se godinama najavljuje, a čiji su temelji postavljeni usvajanjem detaljnog urbanističkog plana još pre četiri leta. Nema ni saniranja klizišta duž cele padine koja gleda na reku, ni obnove velikih stepenica, niti predloženog muzeja koji bi kaskadno povezivao Karađorđevu ulicu i Kosančićev venac. Od silnih planova, ideja i reči o obnovi i uređenju Kosančićevog venca nema ama baš ništa.

Propale zgrade dobro dođu izgleda samo manekenkama da se ispred njih slikaju i, možda, filmadžijama. Dvadesetogodišnja devojka juče pozira, reklo bi se, za letnju kolekciju, uz okrnjeni zid kuće nekadašnjeg trgovca Trajkovića, pokraj koje prolazi stepenište ka Brankovom mostu. U zaobljenoj niši na zidu sa pogledom na Kosančićevu ulicu nema biste ovog viteza, što je poginuo u Kosovskom boju i po kojem je prvo ulica, a zatim i ceo kraj dobio ime. Statua Ivana Kosančića u viteškom oklopu i sa kacigom na glavi delo vajara Patra Ubavkića, sklonjena je pre nekoliko godina radi obnove fasade. Nema ni nove fasade, ni biste. Ali, Kosančićev venac nastavlja svoj mirni život zaklonjen od gradske vreve.

SVE ISTO KAO PRE 50 GODINA

VANDA Perović (64), profesor engleskog, koja je u ovom kraju živele od osme godine, sada samo navraća poslovno.

- Sve je isto ovako bilo i pre 50 godina, ništa se nije promenilo, samo su neke fasade bile manje oštećene - upoređuje Vanda. - Pored uništene biblioteke nema nikakve table ili spomen-ploče, samo neko platno... Nizbrdica ka Savi postala je đubrište. Šteta, jer vidim da dolaze grupe turista, da im očigledno negde piše da Kosančićev venac treba videti...

REPLIKA BIBLIOTEKE I OTVORENI TRG

URBANISTIČKIM planom od pre četiri godine omogućeno je da se na mestu srušene biblioteke podigne njena replika, koja bi bila novi kulturni centar Beograda. Ispred bi bio otvoreni trg, a u podzemnom delu ostaci ruševina i spaljenih knjiga, koje bi predstavljale sećanje na uništene srednjovekovne spise.

ŠETALIŠTE I OBNOVA CARINARNICE

SREDINOM padine između Karađorđeve i Kosančićeve ulice, kada se sanira klizište, izgradilo bi se šetalište. Predviđena je i obnova carinarnice u Karađorđevoj ulici, od koje su ostali samo temelji. Planira se i obnova te ulice, izmeštanje pruge, uređenje priobalja. Plan je omogućio i gradnju 74.000 kvadrata od čega 56.000 između pristaništa i padine.

BAZEN NA KALDRMI

JEDAN od simbola Kosančićevog venca je i - kaldrma. Međutim, tokom jesenjih i zimskih dana predstavlja i poseban problem. Sve je više rupa, odvaljenih kocki, a kada krenu pljuskovi i bljuzgavice pravo je majstorstvo proći ovim krajem i ostati suv. Jedini izlaz su čizme, ali one ribarske. Do kolena.