Beograd: Kaldrma broji poslednje metre

NA "kasablijske" dane prestoničke istorije podseti tek poneka zaostala potpetica između kamenitih nabora pojedinih ulica. Tursku kaldrmu čuvaju još Skadarlija i Kosančićev venac, delovi u starom jezgru Zemuna, sporedne ulice na Banovom ili Lekinom brdu...

Svoj "danak" uzima i dan-danas, iako je daleko boljeg kvaliteta nego što su je pamtili naši preci. Prvobitno nasleđe turskih kaldrmara bilo je od okruglog, šiljatog kamenja, nabijenog u pesak, oivičeno sa trotoarom oštrog velikog kamenja, ukopanog u put.

Na dnevnom redu beogradske opštine, poboljšanje kvaliteta saobraćajnica našlo se tek krajem 19. veka, a "temelji" konačnih rešenja postavljeni su 1911. godine Detaljnim planom o kaldrmisanju Beograda. Do postavke granitne kocke i asfaltne kaldrme trebalo je preći trnovit put od 244 ulice koje je tada brojao adresar prestonice. Tu je bilo onih nekvalitetnih sa lomljenim kamenom, makdamom, kao i veći broj kilometara bez ikakve podloge.

Knez Mihailova, Ulica Vuka Karadžića, Obilićev venac, Pozorišni trg, Kolarčeva, Terazije i Ulica kralja Milana prve su dobile drvenu kaldrmu na betonskoj podlozi, dok je kamena prizma primenjena u popločavanju dela Kneza Miloša i Makenzijeve ulice.

Pre tri veka, oblaci prašine su bili jedna od mana ovakvih ulica, ali probleme oko održavanja delimo i danas, pa se oko rupa i neravnina lome i noge i točkovi.

- Ulice sa kolovozom od kaldrme nekomforne su za kretanje pešaka i motornih vozila, a njihovo održavanje je skuplje u odnosu na održavanje ulica sa savremenim kolovozom, jer se radovi uglavnom obavljaju ručno - kažu nam iz Direkcije za puteve Gradskog sekreterijata za saobraćaj.

Baš to održavanje je posebni problem. U "normalnim" ulicama dođu putari, prospu dve-tri ture asfalta i kolovoz je kao nov. A ovde prvo treba sačekati dolazak malobrojne ekipe specijalizovanih kaldrmaša... Zato nije mali broj onih koji bi rado u svojim ulicama umesto kaldrme videli - asfalt.

- Saobraćajnice pod kaldrmom uglavnom su pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i bez njihove dozvole ne može se menjati tip kolovozne konstrukcije, a Sekretarijat za saobraćaj će učiniti sve da očuva postojeći rustični izgled ulica sa turskom kaldrmom.

Ovakvi sokaci orijenta danas su uglavnom namenjeni pešacima, parkiranju automobila i sa slabim intenzitetom saobraćaja vozila. Skadarska ulica je izuzetak, jer se tuda mogu kretati vozila za snadbevanje.

KRALjA PETRA PRVA SA KAMENOM KOCKOM

KNEZ Mihailova nije uživala toliki ugled, koliko je to imala Ulica kralja Petra u predratnom Beogradu, tada znana kao Dubrovačka. Zbog velikog broja trgovinskih radnji, kao i glavne štrase za šetnju gospodskih porodica, ona je prva popločana kamenim kockama, a kasnije je bila svrstana u mali broj onih koje su prve dobile i kvalitetnije granitne kocke.

SREĐIVANjE SKADARLIJE I KOSANČIĆA

U SKORIJE vreme na redu za popravku biće kolovozi u Skadarliji i na Kosančićevom vencu, dok se planiraju radovi za rekonstrukciju Njegoševe ulice u Zemunu.

- Za ove ulice urađena je projektna dokumentacija po uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture - poručuju iz Direkcije za puteve.