Srpska istorija je umnogome neobična. Različite priče nas neretko zbunjuju, a ovo je podsećanje na jednu od njih, jedan metak, i čudan eksponat Muzeja grada Beograda.

Nedugo posle krunisanja kralja Milana Obrenovića, 1882. godine, u Sabornoj crkvi dve žene su pokušale atentat na „prvog srpskog kralja posle Kosovske bitke“. To je bio kralj Milan, a sticajem okolnosti, atentat nije uspeo.

Kralj Milan, kao nastavljač dinastije Obrenović, bio je omražen među poštovaocima Karađorđevića, što je večiti usud u Srbiji.

Uvek postoje podele na sledbenike različitih dinastija, ideologija... U dva tabora koje su činili zakleti poklonici dveju dinastija, bilo je i onih koje su osveta i mržnja terali na delanja koja su mogla krvavo da budu okončana.

Takve su bile i dve žene - Jelena Ilka Marković i Lena Knićanin.

Kada je tog oktobarskog dana kralj kročio u crkvu, kod Markovićeve je bio revolver, dok je Lena Knićanin bila podrška u ovom poduhvatu. Međutim, ženska ruka je zadrhtala, a ispaljeni metak nije pogodio žrtvu.

Posle ovog događaja ostala je još jedna nesvakidašnja relikvija koja do danas podseća na ono vreme, sreću kralja koji je preživeo smrtnu opasnost. Kralj Milan ostao je zahvalan Bogu što mu je život bio pošteđen, pa je naložio svojim posilnima da obavezno pronađu gde se zario metak koji ga je promašio. Posle duže potrage to mu je pošlo za rukom. Tada je naredio da metak bude odnesen kod najboljih juvelira, da ga optoče dragim kamenjem i od njega naprave iglu za kravatu. Upravo tako je i bilo.

Kažu da ga je često nosio sa sobom, udenutog u kravatu, a danas se ovaj neobični metak optočen draguljima čuva u Muzeju grada Beograda.

SMEDEREVSKI NAMEŠTAJ“

Mi smo, verovatno, jedini narod koji je pokušao svog suverena da udavi u septičkoj jami. Naime, upravo se to dogodilo kralju Milanu prilikom posete Smederevu, kada je, po svemu sudeći, imao više neprijatelja nego što je slutio.

Ili su, makar, bili sposobniji za gadnu nepriliku koju su mogli da mu stvore.

Naime, prilikom te posete podunavskom gradu, kralj Milan je u jednom trenutku pohitao „tamo gde i kraljevi idu peške“, ali ga je sačekala jedna brutalna neprijatost: njegovi neprijatelji su napilili daske u poljskom klozetu (podsećamo, tada su samo takvi i postojali), pa se nesrećni vladar survao upravo „u suštinu“ septičke jame.

Još gore je bilo to što njegove vapaje u prvom trenutku niko nije čuo. Srećom po kralja, imao je kod sebe revolver iz kojeg je zapucao u vazduh, pa je tek tada njegova svita potrčala da izvuče vladara iz delikatne situacije u kojoj se našao.

Tako smo umalo ušli u istoriju kao jedini narod koji se odrekao svog lidera izvršivši atentat na najoriginalniji način.