Beogradske priče: Ponos predratne avijacije

Kada zamišljaju predratni Beograd, mnogi mlađi sugrađani ne znaju kako je ovo bio međunarodno priznat avijatičarski centar, kako je „Aeroput“, preteča Jata i „ER Srbije“ bio kompanija evropskog renomea i kako je sa Aerodroma (koji danas zovemo „stari“) pre Drugog svetskog rata bilo i po 15 međunarodnih putničkih letova dnevno.

Prva fabrika avionskih motora bila je otvorena u Rakovici, sada nestvarno daleke 1927. godine. Podsećamo, braća Rajt su poletela 1903, a mi smo 24 godine kasnije imali elitnu fabriku motora za vazduhoplove!

O tom, viteškom vremenu pričali smo sa dr Aleksandrom Dobrosavljevićem, ekspertom za fiziku, čiji otac Slobodan je bio šef inženjera u fabrici koju su finansirali naše preduzeće „Gideon-Dunđerski“ i njihov francuski partner „Gnom-Ron“.

U skladu sa duhom beogradskih intelektualaca koji sve rade sa šmekom i merom, Aleksandra Dobrosavljevića nalazimo u dvorištu njegove kuće na Senjaku, gde sa kumom Dušanom Ugrčićem peče rakiju, razmatra probleme teorijske fizike i tumači predratnu avijaciju. Kada dodamo da mu je deda bio profesor srpke škole u Solunu, shvatamo da je beogradski duh ipak ostao očuvan...

Od Soluna do aviona

Ovo je priča o duhu i tradiciji prestonog grada. To shvatamo jer pripovest počinje od Milivoja Dobrosavljevića, Aleksandrovog dede. On je, po završetku Velike škole u Beogradu postavljen za profesora Srpske škole u Solunu 1899. godine. Mi smo tada imali svoju školu u tom gradu, što govori koliko Srba je živelo u tom delu Grčke. Profesor Milivoje Dobrosavljević prolazi sve ratove koji su usledili, od Balkanskih do Prvog svetskog, nekoliko puta bio je teško ranjavan, ali je ipak uspeo sina da izvede na pravi put i od njega napravi potonjeg akademika i svetski uvaženog inženjera mašinstva.

- Moj otac Slobodan je bio u Parizu na školovanju, da bi ovde pre rata izveo vrlo upečatljive inovacije - govori Aleksandar Dobrosavljević. - U industriji motora u Rakovici konstruiše prvi originalni benzinski motor za školske i sportske avione. Od 1936. godine u fabrici su prozivođeni motori „jupiter“ od 450, 600 i 900 konjskih snaga. Osim brojnih patenata koje je ugradio u te motore, od 1939. do 1941. godine Dobrosavljević je konstruisao specijalnu probnu stanicu za testiranje avionskih motora.

Pošto je tokom rata odbio saradnju sa okupatorima, iako je Nemcima i te kako trebalo njegovo znanje, uspeva da se skloni iz fabrike, ali i da ostane bez sredstava za život. Posle rata ipak nastavlja burnu karijeru.

Karijera ovog čoveka jeste nesvakidašnja, jer je u međuvremenu radio za Jugoslovensku armiju, gde je projektovao i rekonstruisao avionske, tenkovske i motore za pogon torpednih čamaca, do vanbrodskih motora za pogon pontona.

Vremeplov predaka

Ostavljajući kuma da nadzire rakijski kazan, Aleksandar Dobrosavljević nas vodi u svoju radnu sobu, da nas „ubaci u vremeplov“ svojih predaka. Gledamo fotografije predratne avijacije i shvatamo zašto je Jugoslavija bila toliko ponosna. Redovi avionskih motora u fabrici govore o tome sa koliko ponosa je njegov otac radio u rakovičkoj fabrici.

Sa druge strane, drugi deda Aleksandra Dobrosavljevića bio je Rus, ataman terskih kozaka Gerasim Vdovenko. On mu je u amanet ostavio kinžal, kratki bodež koji su kozaci koristili. Na zidu iznad njega stoji stara ikona Svetog Nikole, koja štiti celu prostoriju. Na ikoni su ostala dva traga, koja Dobrosavljević nije hteo da ukloni.

- Jedna rupa je od bugarskog kuršuma, a druga od turskog bajoneta - kaže Aleksandar Dobrosavljević, na simboličan način prezentujući priču o svojoj porodici. - Valjda to sve govori.