Kada dobrostojeći Beograđanin krene u inostranstvo, spreman je da dobro plati za svaku uslugu koja mu bude ponuđena. To znači da su mnogi raspoloženi da odvoje desetak evra kako bi videli nečiju kanalizaciju staru sto godina, stoički izdržavši sve ono što takva poseta nosi kao nužnu posledicu.

U isto vreme, malo ko će im u svojim metropolama ponuditi obilazak sistema rimskih pećina starog skoro dve hiljade godina. Prirodno, takvih mesta i nema mnogo. Osim u Beogradu.

Nemušti Rimljani

Tašmajdanske pećine nastale su pre gotovo dva milenijuma, kao rimski kamenolom, odakle je vađen kamen kako bi bile napravljene prve građevine Singidunuma. Posle toga, ovom mestu su Turci nadenuli ime Tašmajdan („taš“ je kamen, a „majdan“ - rudnik), tu su Srbi vadili šalitru, na tom mestu su se skrivali od besomučnog austrougarskog bombardovanja u Prvom svetskom ratu, na kraju, tu je nemački komandant Aleksander fon Ler napravio svoje sklonište za nacističku Komandu za jugoistok.

Svaki kvadratni metar ovog prostora mogao bi neobično da bude dragocen za prestoni grad, pogotovo zbog naraslog turističkog interesovanja. Ovog puta dominantni su domaći turisti. Ipak, pećine su zatvorene godinama, osim retkih trenutaka kada su bivale otvorene za manifestaciju „Dani evropske kulturne baštine“. Zašto je tako?

Ovaj prostor koji čine tri pećine međusobno povezane tunelima, kao i deo gde su boravili nemački vojnici tokom Drugog svetskog rata, pod brigom je Javnog preduzeća „Skloništa“. Oni više nemaju sredstava da se o njemu brinu pa su ponudili gradskim vlastima da preuzmu brigu o tom prostoru. Na njihov pismeni zahtev niko nije odgovorio.

Nekada je ovde postojala električna mreža, ali sada sa sijalica kaplje voda, zbog silne kondenzacije. Posle rata naša vojska je nasledila deo koji su već projektovali Nemci, pa je tako sistem skloništa u pećinama bio provetren, osvetljen i u njemu je bilo više od 150 telefonskih linija. Sada su očuvani samo ostaci stare telefonske centrale.

Šta još čuvaju tajne Tašmajdana, nemoguće je reći, jer bi za takav posao bilo potrebno ogromno istraživanje. Još sredinom 19. veka Feliks Kanic je govorio da bi u pećinama moglo da se čuva oko 600 zaprega, slutnje da postoje tajni prolazi ka drugim delovima grada potpuno su izvesne, pećine su prostor na koji bi svaki grad bio ponosan, osim Beograda.

Prostor bez namene

Javno preduzeće „Skloništa“ ušlo je u tašmajdanske pećine devedesetih godina prošlog veka, formalno gledano, bez jasne procedure. Kako nam je objasnio jedan od stručnjaka ovog preduzeća, Rade Knežević, pre dve godine započeta je procedura da se ovaj prostor ipak dodatno zaštiti, i da mu bude pronađena adekvatna uloga.

- Upravni odbor „Skloništa“ obratio se i gradu i republičkoj Direkciji za imovinu kako bi ta nadležnost bila prenesena na grad - objašnjava Knežević. - Nažalost, nismo za to dobili nikakav odgovor. Moram da vam skrenem pažnju da mi ovog trenutka nemamo nikakav sertifikat, kao ni upotrebnu dozvolu za taj prostor. Morate znati da se sada postavlja pitanje formalno-pravne vlasti nad tim prostorom, kao i o još 70 objekata kojih se Beograd odrekao prebacujući u našu ingerenciju.

Knežević kaže kako mora postojati jasan kriterijum na osnovu kojeg bi bili korišćeni prostori poput pećina ispod Tašmajdana, ali i mnogih sličnih.

SVETSKA TURISTIČKA ORGANIZACIJA KADA je prošle godine bio gost Beograda, generalni sekretar Svetske turističke organizacije Taleb Rifai bio je oduševljen obilaskom tašmajdanskih pećina koji mu je priredila Turistička organizacija Beograda.Rifai je bio fasciniran prostorom koji je video i komentarisao je pećine i njihov istorijat kao „vrhunsku turističku atrakciju“.

- Da bi se takvi objekti koristili, moraju biti izvršena obimna istraživanja - dodaje Knežević. - Mi sada kontrolišemo pećine bez upotrebne dozvole, kao i bez varijante u kojoj jasno možemo da ustanovimo imovinsko-pravne i statičke mogućnosti ovog prostora. Stenska masa koja pokriva pećine morala bi da bude dodatno ispitana, dakle, to nije naivan niti nestručan posao.


STARO GROBLJE

NA površini Tašmajdana do 1886. godine nalazilo se Staro groblje, koje je tada zvanično preseljeno u Ruzveltovu ulicu. Ipak, mnogi su ostali da počivaju na ovom mestu, što su potvrdili česti građevinski radovi na prostoru parka. U jednoj od tri pećine nalazi se oko 14 metara šuta, koji je kroz jedan otvor ubačen u njih posle Drugog svetskog rata, prilikom izgradnje prvobitnog parka na ovom prostoru.

Postoji bezbroj potvrda da su unutar Tašmajdana, odnosno pomenute pećine, verovatno leže skeleti Beograđana koji su počivali na Starom groblju.