Golgota i vaskrs Srbije u Prvom svetskom ratu ušli su u mnoge knjige i legende, od onih „običnih“, do stručnih i strateških analiza koje su bezbroj puta pominjane širom sveta. Način na koji se naša vojska borila i izborila protiv neprijatelja, pakao koji je prošla kroz albanske gudure, i herojski povratak kući bili su vredni svakog pomena.

Ipak, postoje i neke nelogičnosti u načinu na koji smo se zahvalili palim herojima i velikim vojskovođama koji su ih predvodili.

Jedna od njih nalazi se u samom srcu srpskog prestonog grada, preko puta Doma naroda, odnosno Skupštine, u Pionirskom parku.

Tamo je napravljen neobičan spomenik koji simbolično prikazuje jednu od osmatračnica sa Kajmakčalana, mesta gde su naši vojnici probili odbrambene linije Austrougara i krenuli u nezadrživ prodor natrag, ka Srbiji. Na omanjem bregu koji simboliše osmatračnicu dodati su još neki detalji 1989. godine, kada je spomenik dodatno ukrašen i dekorisan, sa namerom da potvrdi ideju jugoslovenstva, koja je neumitno odlazila u istoriju. Ipak, srpski političari onog doba mislili su drugačije, vapeći za očuvanjem Jugoslavije.

Zagledani posmatrač će videti kako su na spomeniku prikazani likovi najvažnijih srpskih vojskovođa koji su vodili operacije za oslobođenje Srbije, ali tako što su im imena naizmenično napisana latiničnim i ćiriličnim pismom. Radoznalac bi za tren mogao da pomisli da je u pitanju obična omaška, ili nepažnja autora, ali istoričari nagoveštavaju da je u pitanju nešto potpuno drugačije.

U tadašnjoj eliti srpske politike (1989. godine) vojskovođe je trebalo da budu prikazane kao Jugosloveni, i to sve u sklopu obeležavanja 1. decembra kao nacionalnog praznika. Podsećamo, tog datuma je osnovano Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, potonja Jugoslavija koja je ovo ime ponela od šestojanuarske diktature 1929. godine.

Pokušaj da Jugoslavija bude sačuvana ostvarivan je i kroz obeležavanje ovog datuma, ali je za to očigledno bilo dockan, što je istorija kasnije i potvrdila. Zato ostaje kuriozitet da smo u novijoj istoriji taj praznik obeležili samo jedanput i to upravo te, 1989. godine.

U sklopu proslave otvoren je i ovaj neobičan spomenik, ovog puta ukrašen likovima vojvoda čija imena su ispisana naizmenično - ćiriličnim i latiničnim pismom.

Tako je istorija donela još jedan trapav kompromis koji i sada krasi naš glavni grad. I jedan apsurd svoje vrste: velikane srpske vojske pretvorene u Jugoslovene i potpisane - latinicom!

ZBRKA POLITIČKOG VRHA

Ovu priču prati još jedan nesvakidašnji kuriozitet, koji dovoljno ilustruje političku klimu u Beogradu pre 24 godine. Naime, pre postavljanja obeležja srpskim junacima i vojvodama, veliki otpor ovoj ideji pružen je upravo iz Generalštaba ondašnje Jugoslovenske narodne armije. Razlog je bio što su (u većini) generali Josipa Broza Tita, kao i deo političkog vrha, bili do te mere vezani za njegov „lik i delo“ da su smatrali vezu sa našim vojskovođama iz Prvog svetskog rata jednom vrstom srpskog nacionalizma