Stručnjaci iz RHMZ: Ne lažiramo temperaturu!

KADA se kaže da je u Beogradu 39 stepeni, a osunčanom ulicom se jedva korača od vreline, mnogi smatraju da meteorolozi ne objavljuju tačne podatke merenja ili da su to podaci iz debele hladovine košutnjačke šume. Zato se među ljudima mogu čuti i komentari "ma nije tačno, bilo je bar 50 stepeni".

Međutim, kako nam objašnjava meteorolog prognostičar u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije Aleksandar Nišavić, načini svih meteoroloških merenja i osmatranja su svuda u svetu isti. I tako je više od sto godina.

Inače, podaci koji se u medijima objavljuju mere se u Karađorđevom parku, jer je to mesto sa najdužim nizom merenja i u centru je grada. Termometri se nalaze u meteorološkim zaklonima, koji su na suncu, na visini od dva metra, drveni su i napravljeni tako da kroz njih cirkuliše vazduh. Unutra se nalaze instrumenti za merenje temperature i vlage.

- Zbog toga mi kažemo da je to temperatura u hladu, jer termometar nije direktno izložen suncu - objašnjava Nišavić. - I to je temperatura vazduha koji udišemo. Da je termometar izložen suncu, trpeo bi direktno zagrevanje i pokazivao bi enormno veću temperaturu. Ali to ne bi bila temperatura vazduha, već materijala od kojeg je napravljen termometar.

Nišavić pojašnjava da ljudi najčešće mešaju temperaturu vazduha sa onom koju subjektivno osećaju kada su na suncu.

- Logično jeda je mnogo vrelije na asfaltu, koji se celog dana zagrevao i izručuje toplotu. Ljudi izloženi suncu osećaju mnogo veću temperaturu i mogu dobiti sunčanicu, ali to nije temperatura vazduha, koju merimo i objavljujemo.

Nišavić naglašava da krajnje neozbiljno zvuče spekulacije da se manipuliše izmerenim vrednostima temperature.

- Niko ništa ne krije i da bi hteli to je nemoguće, jer je mnogo ljudi uključeno u merenje i obradu podataka - navodi Nišavić. - Svaki podatak se obrađuje i arhivira i nama je veoma bitan.

ZA STEPEN TOPLIJE U CENTRU

U PONEDEELJAK u tri sata u Košutnjaku je izmereno 37,8 stepeni. U isto vreme u Karađorđevom parku je bilo 38,5. Nišavić objašnjava da je u centru skoro za stepen toplije, jer je veći uticaj urbanizacije, saobraćaja, zagrejanog betona i asfalta, dok u Košutnjaku šuma i malo veća nadmorska visina imaju malo rashlađujući efekat, istina gotovo simboličan.

SAMO NASA IMA BOLjU OPREMU

METEOROLOG Nišavić navodi da je danas vremenska prognoza mnogo preciznija zahvaljujući razvoju računara i softvera.

- Mi u RHMZ koristimo sve savremene metode kao i druge meteo službe u svetu - kaže Aleksandar Nišavić. - Zato je prognoza od tri do pet dana ostvariva od 80 do 90 odsto. Računari sada mogu da obrade mnogo više podataka za znatno kraće vreme, što omogućava bolju prognozu i za 15 dana unapred.