PREMA rodu jagoda u Begaljici osamdesetih godina se određivala i cena ovog voća na čikaškoj berzi. Zato Begaljičani i danas vole da kažu da su njihove jagode prve u svetu, iako znaju da je u to doba u dalekom Čikagu radio čovek rodom iz Vinče, koji je na berzansko tržište stalno izbacivao cenu jagoda iz ovog gročanskog sela.

Danas je slika malo drugačija, jer se begaljičke njive više toliko ne crvene u maju, ali domaćinstva poput ovog Branislava Bugarčića (65) ne odustaju od uzgoja jagoda. Sa hektarom zamlje pod zasadom, najveći su proizvođači u kraju. Ove godine nadaju se da će ubrati najmanje deset tona jagoda.

Branislav, njegova žena Milena i sin Slobodan po ceo dan su na njivi. Uz jagode uzgajaju još kajsije i breskve na četiri i po hektara, a zasadili su i šljive. Voće prodaju nakupcu koji ih čeka u centru sela. Vole kažu poljoprivredu, a od nje mogu i lepo da žive. Branislav je sada u penziji, a bio je vozač u bolečkim PKB "Plantažama".

- Di ću na drugu stranu nego u njivu. Da landaram kojekuda besmisleno je, a ovde barem imam koristi - kaže nam najveći uzgajivač begaljičkih jagoda. - Zar nije lepota pogledati ove zasade i znati da si ih ti stvorio. Nekada neko prođe pa uzvikne "Brano, odmori", a drugi opet dobacuju, "Ma pustite ga, ionako nikad ništa nije radio".

Supruga Milena priča da se udala sa 16 godina i od tada zna samo za poljoprivredu.

- Više volim njivu, nego da autobusom jurim na kakav posao. Tu sam sebi penziju obezbedila - kaže nam Milena.

- Sin nam organizuje posao, naredi šta će ko da radi, a mi slušamo. Imamo i tezgu u Grockoj na pijaci. Svojim rukama i radom zarađujemo. Nismo šverceri, već je naš znoj utkan u sve ove plodove. Ručno sadimo, ručno okopavamo i na kraju ručno i beremo jagode.

Ne ide uvek ni u poljoprivredi sve od ruke, koliko god da se radi. Prošle godine loše vreme uništilo im je sav rod.

- Kad nisam seo i plakao - sa žaljenjem se priseća Brana.

- Tri dana usred maja padala kiša, temperatura bila pet stepeni, sve jagode nam potrulile. Onda nam je udario i mraz, pa kajsije izmrzle, nismo imali ni za teglu džema. Dibidus smo propali. A od države nikakve podrške.

Ova godina biće im plodna, tako je bar započela, samo da kažu, cena jagoda ne padne ispod sto dinara.


GLAVICA KUPUSA OD PET KILOGRAMA

BUGARČIĆI uzgajaju i kupus. Na leto planiraju da posade 40 ari i očekuju prinos od 20 tona. Prošle godine su od kupusa zaradili toliko da su kupili kombi.

- U jednoj njivi iz godine u godinu rastu ogromne glavice najčešće od pet kilograma, a ljudi neće da ih kupe, jer su prevelike za burad u kojem ih kisele - priča gazda Branislav. - Sin Slobodan ih je na kraju poklanjao kupcima, koji su uzimali one srednje veličine.


KUĆA, TRAKTORI, AUTO, KOMBI...

MILENA tvrdi da su složni, jer se drugačije imanje ne bi moglo dobro obraditi, a onda ne bi bilo ni zarade.

- Komšinica Nada mi kaže, "da ja i moj muž imamo toliko posla kao vi, mi bi se ujutru prvo dobro isvađali" - prenosi Milena. - Dosta je ulaganja i odricanja, ali na kraju nam ostane i novca za pristojan život. Imamo sređenu kuću, dva traktora, sve priključne mašine, automobil, kombi...


KO NE NAVODNjAVA - PROPADA

- NEKADA je svaka kuća imala njivu jagoda, a danas su ljudi prestali da sade - objašnjava nam Branislav Bugarčić. - Suša je, nema kiša kao nekada, a nema ni podzemnih voda koje bi se mogle koristiti za navodnjavanje. Evo, ko god ne navodnjava, nema šta ni da ubere, posušiše mu se jagode.


DA OŽENI SINA

GAZDARICA Milena ima jednu veliku želju.

- E, jedino još da nam se sin Slobodan oženi. Napunio je 41 godinu, pa je to sada malo teže. Neće mlade na selo, a i nema ih njemu približnih godina.