U GLAVNOM gradu u toku prošle godine poslovalo je ukupno 120.286 firmi, što je za 14.000 više u odnosu na pre tri godine. Od tog broja, 56.008 su mali i srednji preduzetnici, a najviše privrednika registrovano je u Novom Beogradu - 18.003. S druge strane, privreda je "najtanja" u Barajevu, ako je suditi po broju preduzeća. U ovoj opštini posluje svega 1.272 firme.

Od 8.648 novoosnovanih preduzeća u Srbiji, oko 47 odsto registrovano je u Beogradu (4.300). Posmatrano prema delatnostima, i u 2012. kao i prethodnih godina, među novim firmama preovlađivale su trgovinske, ugostiteljske i uslužne delatnosti, kao što su taksiranje, kozmetičke i frizerske usluge i računarsko programiranje. U Srbiji ugašeno je 7.355 privrednih društava, a od te brojke polovina je iz glavnog grada.

Sektor malih i srednjih preduzeća, prema rečima Stefana Krkobabića iz Privredne komore Beograda, predstavlja najveći potencijal i generator razvoja glavnog grada, ali je i najviše pogođen uticajem krize, i u vrlo teškom je položaju.

- U sektoru koji zapravo treba da predstavlja okosnicu daljeg razvoja Beograda radi negde oko dve trećine ukupnog broja zaposlenih, a on donosi i 60 odsto bruto društvenog proizvoda glavnog grada - kaže Krkobabić. - Poslovanje malog i srednjeg preduzetništva najviše opterećuje siva ekonomija, ali i brojne poreske obaveze. Naime, iako je od oktobra 2012. ukinuto 138 nameta, preduzetnici i dalje posluju vrlo teško.

NAJVIŠE POSLA NA NOVOM BEOGRADU PREMA podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečan broj zaposlenih u Beogradu u 2012. iznosio je 566.807 osoba. U pravnim licima bilo je zaposleno 468.706 lica (228.915 žena) a u preduzetničkim radnjama 98.101 (46.709 žena). Najviše zaposlenih bilo je u opštinama Novi Beograd (94.081), Savski venac (73.331) i Stari grad (60.202), a najmanje u Barajevu (3.114) i Sopotu (3.839).

Grad poslednje tri godine dodeljuje podsticaje za unapređenje poslovanja i proširenje proizvodnih kapaciteta preduzetnika, malih i srednjih preduzeća. Prema rečima Stanije Višekrune, zamenika sekretara za privredu, prošle godine 44 korisnika podelilo je 19,4 miliona dinara.

- Reč je o postojećim firmama koje su pozitivno poslovale. Grad im daje novac da kupe osnovna sredstva, u cilju poboljšanja postojeće delatnosti - objašnjava Višekruna.

Prošle godine prednost su imali privredni subjekti koji se bave proizvodnom delatnošću. Preduzetnici su dobili 250.000, mala preduzeća pola miliona, a srednja 750.000 dinara. Za 2013. još traje konkurs, a iz gradskog budžeta izdvojeno je 11 miliona dinara.


TRGUJU I NA VELIKO I NA MALO

NAJVIŠE privrednih društava registrovano je u trgovini na veliko i malo, popravci motornih vozila i motocikala, čak 17.263 sa 85.603 zaposlenih. U sektoru stručne, naučne, informacione i tehničke delatnosti 6.924, a u prerađivačkoj industriji 5.694 firmi. U sferi građevinarstva ima tačno 3.999 evidentiranih, u informisanju i komunikacijama 2.704, u saobraćaju i skladištenju 1.643.