Beograd: Planovi za privlačenje investitora

PRESTONICA Srbije u narednih pet godina imaće novih 5.691,6 hektara privrednih lokacija, podeljenih po geografskom modelu na četiri zone. Mesta za buduće privredne objekte, uglavnom će se naslanjati na dva međunarodna drumska koridora, obilaznicu oko Beograda, Ibarsku magistralu, ali i uz dve velike reke.

Reč je o neizgrađenom građevinskom zemljištu koje će se komunalno i infrastrukturno opremiti s namerom da privuče investitore, podstakne razvoj i zaposli Beograđane.

- Posle skoro dve decenije neplanskog, stihijskog razvoja prestonice, uspeli smo da napravimo jednu ozbiljnu, dugoročnu strategiju razvoja grada - za "Novosti" priča Marija Leković, član gradskog veća. - Da bismo sproveli jedan ovako važan plan bilo je neophodno da završimo izgradnju infrastrukturnih saobraćajnica, i započnemo evidentiranje imovine Grada. Kod većine gradskih opština, planovi generalne regulacije su u završnoj fazi. Očekuje se da u Skupštini grada budu usvojeni do kraja godine onda ćemo imati osnov za realizaciju plana.

Beograd će se narednih nekoliko godina strateški razvijati u nekoliko pravaca: najbitnija je privreda, gde će motor da čine poljoprivreda i industrija vezana za agrar. Jedan od važnih faktora biće razvoj turizma kroz oživljavanje banja, turističkih komleksa i razvoj ITC tehniologija.

- Prehrambena industrija jedan je od prioriteta razvoja, jer tu imamo velikih potencijala kroz PKB, ali u perspektivi su nam i Voćarske plantaže u Grockoj i PIK Zemun.

Da bi se privukli investitori koji će graditi fabrike, treba pojednostaviti put do dobijanja građevinske dozvole. Na ovogodišnjem Sajmu lokalne samouprave biće predstavljen plan za izradu geoinformativne baze. Zainteresovani investitori će za samo nekoliko minuta provedenih na internetu, moći da se informišu gde može da se gradi, ko je vlasnik, koliko će ga koštati, koje subvencije daje država, kao i sve druge detalje.

Jedna od kočnica u prethodnom periodu bila je obimna i dugotrajna birokratska procedura.

- Formiran je jedinstveni logistički centar u okviru Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, koji je povezan sa ostalim nadležnim institucijama - kaže Jelena Stojkov, direktorka marketinga Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. - Na jednom mestu moguće je dobiti sve potrebne informacije potrebne za gradnju. Inače, unapređenje investicione klime moguće je uz institucijalni razvoj. U ovom slučaju neophodno je osnivanje regionalne razvojne agencije koja će imati biznis klub, ekspertski tim, ali i civilni segment.

OD RAKOVICE I ŽELEZNIKA DO BARIČA

PORED grinfild investicija na "čistim", neizgrađenim lokacijama, oživeće se i braunfild investicije. Prema Generalnom planu, nekadašnji industrijski kompleksi zadržaće svoju namenu u Rakovici ("21. maj", "Rekord"), Železniku ("Ivo Lola Ribar"), Bariču ("Prva iskra"), kao i "Kluz Kozara".