Halo Hitna, gori đubre od čoveka!?

DA život piše najbolje romane, dokazala je nedavno dr Dušanka Stevović Gojgić. Ona je bisere koje je čula i beležila tokom svoje karijere u Hitnoj pomoći proteklih 27 godina, stavila među korice knjige "Smeh kao lek". Po ovom "zdravom humoru" urađen je i scenario za predstavu, pa bi trebalo da uskoro u jednom od beogradskih pozorišta glumci prikažu ove dogodovštine iz ordinacije.

Rad u Hitnoj pomoći je izuzetno odgovoran i naporan, a zaposleni tvrde da ih lapsusi ponekad čak i zabavljaju, jer pomažu da se i neke teške i neprijatne scene bar na trenutak zaborave. "Dobro veče, jel' da pričam? Jeste li vi sad pravi čovek ili ste onaj bankomat od automata?", samo je jedan od načina na koji pacijenti započinju razgovor. "Ja ne znam da li ste vi vatrogasci ili "hitnjaci", ali svakako dođite u šumu kod Pevca, ovde gori neko đubre od čoveka".

Odlazak kod lekara ili poziv Hitnoj pomoći najčešće su stresni, a ljudi u takvim situacijama, u brzini, često greše.

"E moj sinko mene snašla velika muka. Ceo dan povraćam neko zelenilo. A kakva mi je stolica? Drvena, pa tapacirana".

Ali imaju i neobične želje: "Mi ovde jednog komšiju nosimo u bolnicu. Jel imate nekog malo jačeg muškarca da pomogne oko nošenja, ako je to transporter, imamo lift, i putnički i teretni?"

- Nikada ne bih mogla izmisliti tako zanimljive priče, kao što su ove koje sam doživela sa pacijentima - priznaje dr Stevović Gojgić. - Čitavog svog života pišem, ali je ipak u jednom trenutku prevagnula ljubav prema medicini. Pisanje mi služi kao relaksacija od svakodnevnog života. Ove priče napisala sam bez ikakve namere da se bilo kome podsmevam ili narugam.

Doktorka kaže da se ne bavi samo telesnim boljkama, već i dušom svojih pacijenata.

- Uvek ih pitam gde i sa kim žive i kakvi su odnosi u porodici, jer mnoge bolesti proističu iz konflikta. Posledica su dugog trpljenja, tako da je za uspeh u lečenju često potrebno rešiti taj problem - kaže naša sagovornica. - Složna porodica je preduslov za sreću, jer taj mali tim čoveku mnogo znači i daje energiju za borbu sa svakodnevnim izazovima. U braku sam 29 godina, imam dva odrasla sina. Ponosna sam i na svoje prijatelje, a i dalje se družim sa drugaricama iz osnovne škole.

Svako ko zatraži pomoć u njenoj ordinaciji može čuti i savet da se raduje životu, da boravi u prirodi, ali i da se što više smeje.

I DOKTORI IMAJU SVOJE LAPSUSE

DOKTORKA priznaje da ni ona nije izuzetak za lapsuse.

- U ordinaciju mi je jednom došao čovek koji nije hteo da pije lek za kamen u bubregu koji sam mu prepisala, jer bi morao da ga koristi do proleća - priča doktorka. - I dok smo se ubeđivali rekla sam mu "Ako budete pili taj lek, nećete dočekati proleće". Naravno, mislila sam "proleće sa kamenom u bubregu". Pogledali smo se i oboje smo prasnuli u smeh.

ŠTA DA RADI SA DEČKOM I SA MUŽEM?

BROJ Hitne okreću i oni koji nikog drugog ne smeju nešto da pitaju: "U velikoj sam dilemi. Ja sam jedna poštena žena, a sramota me što vas ovo pitam. Dobila sam petu grupu od dečka, pa me interesuje da li ja to mogu da prenesem mužu?" Nekada u želji da budu ozbiljni ispadnu smešni: "Ja čekam kod fakulteta za stoku (Veterinarskog). To vam je na ćošku, ali ako ne dođete, žaliću se ministarstvu za kritiku".