Jedna sasvim obična priča: Kakva karta, vidi vreme

Žena od vozača zatražila da kupi kartu, ali je nije dobila.

- Kakva karta, vidi vreme - poručuje neki momak naslonjen na vrata.

Na markice, karte, pojedinačne ili personalizovane niko ne misli, niti se bilo ko "validira". Ne čuje se ni glas iz automata koja je stanica. Van špica, svaki uspon i "spust" niz Čukaričku padinu je težak, mili zglobni autobus i brekće, kroz desetak santimetara snega. Pretiču ga kolege, automobili i kombiji, brže idu i pešaci koji beže sa neočišćenih trotoara na kolovoz i još više usporavaju saobraćaj.

- Draga, ja sam ti još u autobusu, šta da ti kažem noge su mi se zaledile, pa te molim da one papire odneseš Draganu u kadrovsku na trećem, znaće on šta da radi. Pa, doći ću za pola sata - sa puno optimizma, priča u "mobilni", žena sa šubarom i bundom od neke sumnjive životinje. - Izvin`te, molim Vas jel bi mogli da povučete ovaj krovni prozor, malo pada sneg?

- Ne može gospođo, ne dihtuje dobro, a eto sad sam se i umazao sa nečim crnim. Nije strašno samo da stignemo do sajma, tu je sigurno čistije i brže - odvažno će gospodin pod crvenim kačketom.

Na platou velikih prodavaca automobila, radnik u bager mašini, lagano i bez muke raščišćava sneg sa parkinga. Od Obrenovačkog puta ka gradu protegla se kolona vozila u sve tri trake, autobusu ne pomaže ni ona njegova, žuta. Nema prolaza ni za vozilo Hitne pomoći koje pod rotacijom verovatno nekog nosi. Do novog Mosta na Adi mile vozila, a kod bivšeg Jugopetrola vozač novog "golfića", u žutoj traci,upalio četiri migavca i čisti sneg sa stakala.

Dok je do sajma kolaps ka gradu, ista situacija je sada i u suprotnom smeru, od nadvožnjaka ka Gazeli. Zaglavljeni i kamioni, autobusi, šlep sa policijskim automobilom... Vozači izašli iz kola da vide šta je uzrok, ne probija se više niko, čak ni oni sa rotacijskim svetlima.

Manje strpljivi, a opasni za sebe ali i po druge počeli da prelaze automobilima preko "ostrva" u suprotni smer... Prolazi i "Španac", putnicima je sigurno toplo i fino.

I tako sat i četrdeset minuta kroz grad, nekako do posla.

- Kako ćemo nazad kući, ko će da pokupi decu iz škole i vrtića? Kako li je u Sjenici na minus dvaest? - pita žena muža koji je samo mrko pogledao.