Još nerazjašnjena smrt studenata

TEHNIČKA neispravnost autobusa sa linije "77", koji je 3. novembra 2011. usmrtio dvoje studenata, Dijanu Đorović (22) i Radomira Vučkovića (19) u parku na Zvezdari, nije dovela do nesreće, a ni materijalni tragovi nađeni na mestu nesreće ne odgovaraju niti to potvrđuju, tvrdi Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. Nijedan od tri nađena kvara - guma koja ima šaru tri umesto četiri milimetra, zazor u sponi, kao ni manja kočiona sila, koji se navode u izveštaju veštaka, nije mogao da izazove nesreću, jer kočenja nije ni bilo, niti je autobusom upravljano.

Od 2004. godine profesor Vujanić je na mestu člana gradske vlade zaduženog za saobraćaj, učestvovao je u pregovorima i dogovarao se da privatni prevoznici postanu zvaničan deo prevoza putnika Beograda. U tom smislu osetio je odgovornost i tražio da vidi mesto nesreće, vozilo i nalaze.

- Video sam zvaničan dokument u kojem je autobus prevoznika "Bamiron" tehnički neispravan, ali to nije moglo imati uticaja na tragediju - objašnjava Vujanić. - Ispravan putnički autobus mora da ima koeficijent kočenja 0,5 ili 50 odsto. Autobus "77" imao je kočni koeficijent 0,476 ili 47 odsto. Što znači da je za nepunih pet odsto njegova sila kočenja manja od najmanje propisane. Ukoliko bi imao tih pet odsto, mogao bi da stane jedno pola metra pre, ali autobus je udario sa 42 kilometra na čas u drvo. I sa potpuno ispravnim sistemom, i dalje bi udario.

Na autobusu je navodno i sistem za upravljanje bio neispravan. Međutim, profesor tvrdi da upravljanja nije ni bilo, već se autobus naprosto spustio niz jedno brdo nekočen.

- Ako bi bio kočen, pri brzini kojom krene s mesta, a krene od nule, nikakav problem ne bi bio da ga vozač zaustavi. Čak i da bude u brzini i da mu date gas iz sve snage i stisnete kočnicu, autobus će se zaustaviti. Kočnica koči i prednje i zadnje točkove. Čak i da ne može da zakoči zadnje, koje pokreće motor, prednji moraju biti blokirani.

Da se ovaj scenario desio zadnji točkovi bi se okretali u mestu i ostavili bi tragove u zemlji, a s obzirom na teren gde se nesreća dogodila imali bi jasne tragove. Međutim, njih nema.

- Da sam ja obavio pregled ovog autobusa svakako bih napisao da je neispravan i ne bih ga pustio u saobraćaj - obrazlaže profesor Vujanić. - I da mu ne radi samo svetlo registarske tablice i dalje bih ga proglasio neispravnim. Ali na pitanje da li bi ta neispravnost mogla biti uzrok nesreće u ovom slučaju, odgovor je ne. Autobus je mogao i da nema kočnice, ali ni tada to ne bi bio uzrok nezgode, jer nije bio kočen.

Putanja kretanja za koju vozač kaže da je sam izabrao, nema veze sa sistemom za upravljanje već sa odlukom vozača.

- Još jedna nelogičnost je da se autobus kretao oko 40 kilometara na čas kada je udario u drvo, što odgovara padu sa drugog sprata, pa se postavlja pitanje kakve povrede bi mogao da zadobije vozač, a da sedi na svom mestu - iznenađen je Vujanić. - Moj stav je da vozač nije upravljao autobusom, nije kočio niti skretao. Ispravna parkirna kočnica, nepovređeni vozač, i put bez tragova kočenja. Odgovore bi trebalo tražiti na pitanja da li je vozač bio umoran, da li se to moglo videti pre polaska vozila, da li je on vozio dugo tog dana, da li je došlo do samopokretanja autobusa i da li ga je vozač obezbedio.