Kinezi graditelji srpskog mosta

MOST Borča - Zemun biće na vreme podignut i pušten u saobraćaj. Jer, jesu oni Kinezi, ali zato rade ko Japanci - sedam dana u nedelji. Onoliko sati koliko je potrebno. Pored novog mosta bukvalno spavaju - na nekoliko stotina metara od novog prelaza podigli su im kuću, i po dvojica dele sobu.

Sami peru, kuvara imaju. A ima ih 150. Jedu Kinezi - kinesku hranu. Kunu se. Ono malo slobodnog vremena što imaju, kažu, provode za pingpong stolom, ili, kada je toplo, između dva obruča na košarkaškom terenu postavljenom uz kompleks.

Hteli smo da ih pitamo može li ko "da zakuca", ali to nam se učini neumesno. Umesto toga - usledilo je pitanje ko je najbolji stonoteniser, ali Kinezi, po prirodi sramežljivi, ni na to ne poželeše da odgovore.

Guo Pengtao, šef kontrole kvaliteta, vodio nas je u obilazak. Kompleks gde su smešteni potpuno je prekriven blatom, a put do mosta još kaljaviji. Posle svakog koraka cipela je teže.

Pengtao je tri meseca u Srbiji, rodni Peking mu je u mislima svaki dan, ali i Srbiju voli. Prijatno mu je. Ipak - Peking je - Peking.

- Prvi put sam otputovao iz Kine - kaže simpatični Guao, radnik "Čajna roud end bridž korporacije". - Nedostaje mi Peking, ali ako hoću da budem profesionalac, na ovakve uslove poslovanja moram da se naviknem. Volim Beograd. Volim reke. Često, kada imam vremena, odem do grada u šoping, ili sedim negde pored Dunava.

Ne žele da nas puste u kantinu ili u sobu da provirimo. Samo odmahuju glavom i viču - "privatno, privatno". Poštujemo to. Ne žele ni o plati da pričaju, kažu - poslovna tajna. Ali negde se pominjala da i nisu bogzna kakve, čak i za srpske uslove. Jednom godišnje odlaze kući, i ostaju po mesec, pa nazad u Borču.

Proveli su nas u šetnju pomoćnim mostom, pričali da sve ide po planu i da će Most prijateljstva na vreme biti gotov. Pri kraju obilaska, malo su se opustili, pa i oni počeli da se raspituju za naš posao. Poučeni njihovim iskustvom, i mi vičemo "privatno, privatno". Na kraju se izgrlismo i izljubismo, a oni nas srdačno pozvaše na otvaranje mosta, ili na partiju basketa, kada bude lepše vreme.

DEVOJKA NI U KINI, NI U SRBIJI

PENGTAO, dvadesetšestogodišnjak, u rodnoj Kini nema devojku, a ni u Srbiji je još nije našao. Ostalim radnicima na gradilištu povremeno dolaze supruge iz Kine, neke čak ostanu i zaposle se u "Čajna roud and bridž korporaciji", mahom kao računovođe.