SLOBODAN Jovanović, veliki srpski pravnik, istoričar i političar, u subotu je konačno našao večni mir u Srbiji. Njegovi zemni ostaci sahranjeni su 53 godine posle smrti, uz najviše državne i vojne počasti, u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Time je konačno ispravljena nepravda duža od pola veka.

Njegovom poslednjem ispraćaju, uz nekoliko stotina građana, prisustvovali su i predsednik Srbije Boris Tadić, predstavnici vlade, Srpske pravoslavne crkve, SANU, Univerziteta u Beogradu, političkih stranaka, kulturnog i javnog života. Opelo su služili vikarni episkop hvostanski Atanasije Rakita i vladika bački Irinej Bulović, uz sasluženje beogradskog sveštenstva. Na večni počinak ispraćen je plotunima počasnog voda Vojske Srbije i muzikom gardijskog orkestra.

Već od 10 sati ujutro, poštovaoci Slobodana Jovanovića počeli su dolaziti na Novo groblje, gde je u kapeli bio izložen kovčeg, da odaju poštu velikanu.

DUG PUT Akademik Dragoljub Živojinović jedan je od ključnih ljudi u teškoj i dugoj borbi za rehabilitaciju Slobodana Jovanovića.
- Današnji dan je posledica 20-godišnje borbe da ovom velikanu odamo zaslužene počasti - naglasio je profesor Živojinović.
- Počeli smo pre dve decenije izdavanjem njegovih sabranih dela, zatim smo i formalno-pravno skinuli ideološku ljagu s njegovog imena, a danas ga najzad sahranjujemo u njegovoj Srbiji. To nije bio ni brz ni lak proces, a u samom činu prenošenja i sahrane veliku pomoć pružili su nam Ministarstvo spoljnih poslova i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

Sitnim korakom sanduku pokrivenim zastavom prišla je i baka Nataša Lalović (77) i spustila buket cveća.

- Došla sam da ispunim očev zavet i oprostim se od njegovog velikog prijatelja - rekla nam je gospođa Živanović. - Tata je čuvao njegove knjige i kad je to bilo veoma opasno, jer su Jovanovića na pravdi boga proglasili neprijateljem i izdajnikom baš oni koji su izdali i Srbiju i Jugoslaviju.

Plato ispred Pravnog fakulteta i zvanično je u subotu poneo ime Slobodana Jovanovića. Unutra, u amfiteatru koji takođe nosi njegovo ime i u kome je i sam predavao, održana je komemoracija, na kojoj su govorili njegovi naslednici na čelnim mestima fakulteta, univerziteta i SANU.

Profesor dr Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta, naglasio je da je prenošenje posmrtnih ostataka Slobodana Jovanovića, u organizaciji SANU, UB i Pravnog fakulteta, znak da te institucije pouzdano i opominjući afirmišu nacionalne vrednosti.

- Mala država oskudnih intelektualnih resursa ne sme više sebi da dozvoli da svoju perjanicu, ma u kom vremenu i ma po kom nalogu, odlukom svog suda, izvršioca političke (zlo)volje, osudi kao „izdajnika i ratnog zločinca“ na višegodišnju robiju - opomenuo je Vasiljević. - Intelektualnoj javnosti u Srbiji nije potrebno podsećanje na to ko je bio Slobodan Jovanović, ali naciji genetski sklonoj lakom zaboravu i negaciji vrednosti to ipak treba. Bio je predsednik Srpske kraljevske akademije nauka, rektor Univerziteta u Beogradu, pravnik, dekan i profesor ovog fakulteta, ustavnopravni pisac, istoričar, pravni teoretičar, politikolog, sociolog, komparativista, biograf, portretista, stilista.

FRANCUSKI USTAV - KOLIKI je ugled u Evropi Slobodan Jovanović imao kao intelektualac, pokazuje i činjenica da se Šarl de Gol konsultovao sa njim kada je pisan ustav Pete francuske republike. Tražio je njegovo mišljenje o tekstu pre nego što je ustav donet - naglašava ambasador u Londonu Dejan Popović.

Na godine u kojima je Jovanović, u dva navrata, upravljao univerzitetom podsetio je prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. Mnoge dileme koje su njega tada mučile ostale su do danas brige visokih škola.

- Kao i mi danas, Slobodan Jovanović je ukazivao na ugroženu autonomiju, manjak prostora i katedri i finansijske teškoće univerziteta - podsetio je rektor Kovačević.

Da je Jovanović, za 60 godina stvaralaštva, bio više svestrani naučnik nego političar pragmatičar, podsetio je predsednik SANU akademik Nikola Hajdin:

- Slobodan Jovanović je bio jedan od onih velikih sinova Srbije koji su dugo bili osuđivani, čije je delo bilo zanemareno i nipodaštavano punih 50 godina, sve do devedesetih, kada izlaze njegova sabrana dela. Od tada kreće njegova ljudska, ali i pravno-politička rehabilitacija. Danas se ta teška istorija jednog zaslužnog i vrednog čoveka, velikog intelektualca i patriote kakvih Srbija nije imala u obilju, konačno završava. Jedna ljudska drama i odiseja zatvaraju svoj krug: Slobodan Jovanović se konačno i zauvek vratio majci Srbiji.

POŠTOVAN TAJNO ISTORIČAR dr Veljko Đurić među prvima je došao da oda poštu velikom naučniku i patrioti.
- Jovanovića su potajno poštovali i oni koji su ga ideološki osudili - kaže dr Đurić.
- Mnogi univerzitetski profesori komunisti prepisivali su čitava poglavlja njegovih dela u svoje udžbenike. Sećam se da smo mi mladi istoričari na studijama čitali Jovanovića. Pošto su njegova dela bila formalno zabranjena, nismo mogli da ih dobijemo pod imenom autora, već pod šifrom, kako su bila i zavedena.

RENESANSNA OSOBA

JOVANOVIĆ je bio renesansna osoba, pravnik, istoričar nacionalne istorije, teoretičar države i prava, sociolog politike, književnik - jedan od naših najumnijih ljudi 20. veka. Bio je na čelu Pravnog fakulteta, Univerziteta i Srpske kraljevske akademije. Objavio je stotine naučnih radova, pisao o svojim savremenicima, utemeljio ustavno pravo kod nas. Pisao je o Milošu, Milanu i Mihailu Obrenoviću, Apisu, Jovanu Hadžiću, Nikoli Pašiću, Svetozaru Markoviću, Iliji Garašaninu, Makijaveliju, Robespjeru, o državnom uređenju, o ustavnobraniteljima, suverenosti i o mnogim drugim temama.


POŠTOVAOCI

POSLE komemoracije održane na Pravnom fakultetu, na groblje su stigli mnogi poštovaoci Jovanovićevog dela. Među njima i predsednik Boris Tadić, ministri Predrag Marković i Srđan Srećković, akademik Matija Bećković, predsednik DSS Vojislav Koštunica, dr Smilja Avramov, predsednik Krunskog saveta Dragomir Acović, prof. Slobodan Samardžić, prof. Kosta Čavoški...


ODUŽIVANjE DUGA

- ČIN Jovanovićevog povratka oduživanje je velikog duga. Jer nismo mi potrebni Slobodanu, nego je Slobodan potreban nama - naglašava za „Novosti“ dr Dejan Popović, ambasador Srbije u Velikoj Britaniji. - Dve godine trajala je procedura. A vodili smo je na dva polja - administrativnom i crkvenom. Naime, Slobodan je sahranjen na anglikanskom groblju, a prema njihovim pravilima poštuje se pokojnikovo počivanje u miru i veoma retko se dozvoljavaju ekshumacije. Slobodanov slučaj je izuzetak.

Popović objašnjava da je bila potrebna dozvola glavnog biskupa londonskog. Nju su dobili tek kada su dostavili jake argumente zbog kojih bi Slobodan Jovanović trebalo da bude prenet u Srbiju, pismo vladike Irineja bačkog, kao i detalje o tome gde će kovčeg sa posmrtim ostacima biti pohranjen u Srbiji.

- Druga linija bila je administrativna. Procedura za dobijanje dozvole britanskog ministarstva pravde bila je komplikovana - ocenjuje Popović. - A ceo posao započeli smo uz dozvolu Stevana K. Pavlovića, jer je u grobnici njegovog oca Koste Jovanović bio sahranjen. Njegova želja bila je da sve prođe mimo dnevne politike i mi smo je ispoštovali.