STANOVNIKE Dorćola i nije naročito potresla vest da je u centru njihovog naselja uhapšeno 15 dilera narkotika iz Beograda i desetak njihovih "kolega" iz Novog Sada, koji su prodavali drogu pored škola, u parkovima i centralnim ulicama. Svesni da ovaj problem u društvu gotovo niko ne rešava i da se ne vide rezultati truda institucija koje se bave suzbijanjem droge, potresla je parohe hrama Svetog Aleksandra Nevskog, na Dorćolu.

Starešina hrama Svetog Aleksandra Nevskog Vajo Jović stavlja akcenat na sveopštu krizu zbog koje je problem narkomanije sve veći. On kaže da je nophodno da se promeni celokupno društvo, iskreno žali i narkomane, ali i ljude koji su došli u situaciji da budu uhapšeni zbog prodaje narkotika, jer svi oni imaju tužnu životnu priču, nerazumevanje najmilijih.

- Iz razgovora sa ljudima naslućujem da su vlasti i čak policija u dosluhu sa narkodilerima. Svi koji smo na Dorćolu vidimo te sumnjive ljude koji stoje na raskrsnicama u kasnim satima i nešto sačekuju, kao i policiju koja ne reaguje i ne legitimiše ih.

PROBLEMI DRUŠTVA U HRAMU Svetog Aleksandra Nevskog kažu da su parohijski problemi svi oni koji muče stanovnike naše zemlje. Siromaštvo je izbrisalo izvorne duhovne vrednosti.
- Moramo biti svesni da i policajci imaju decu, i oni su trezveni da ne trče u sukobe kako bi izgubili glavu - kaže starešina hrama, protojerej-stavrofor Vajo Jović. -Opšta je kriza društva koje se "razbolelo", ne ulazi se u suštinu problema.

Protojerej-stavrofor Vajo Jović nastavio je svoju pruču.

- Narkomani su ljudi kojima svi okrenu leđa - kaže ovaj sveštenik. - Oni su puni tragedije, ostavljeni od roditeljske i društvene ljubavi. Oni su željni ljubavi i meta alternativcima koji im pružaju "utehu" gde će oni zaboraviti probleme sveta i života i ući u stvarnost iracionalnog i tako postaju deo lanca snabdevača narkoticima.

Sa ovim stavom, ispričao nam je susrete sa bolesnicima zavisnosti i borbom protiv zla kakva je droga. On naglašava da je potrebna molitva koja ima neprocenjivu stranu, koja ohrabruje.

- Crkva je prisutna u svim porama društva, jer se ona bavi ljudima, a time se ona putem vernika susreće sa problemom narkomanije - kaže protojerej-stavrofor Vajo Jović. - Sluđeni, ojađeni, roditelji narkomana koji su u bezizlazu i ne znaju kako da se izbore sa problemom dolaze kod nas po savet.

Sveštenik kaže da u dosta slučajeva i narkomani dolaze tražeći utehu. Objašnjava da građani stižu i preventivno, ali najčešće oni koji su probali drogu.

- Ljudi se ispovedaju i otkrivaju najtananija i najskrivenija osećanja - priča Jović. - Crkva može mnogo da pomogne mladima koji su bili na putu droge, ali pod uticajem duhovnih saveta to više nisu.

Naš sagovornik kaže da oni koji su duboko "ušli" u problem treba pomoći, jer osim razgovora sa sveštenikom, njima je potrebna stručna analiza, ali je nezaobilazna duhovna snaga kao potpora.

INSTITUCIJE CRKVA Svetog Aleksandra Nevskog nema saradnju sa domovima zdravlja, ali sveštenici upućuju narkomane kako bi se oni obratili lekarima za pomoć.
- Vrata našeg parohijskog doma su uvek otvorena za sve ljude koji imaju potrebu da se pomole i oni dolaze zbog raznih problema, bračnih, porodičnih i materijalnih - kaže starešina hrama, protojerej-stavrofor Vajo Jović. - Samo sa narkomanima i njihovim roditeljima proveo sam 1.000 sati u svom radnom veku.

- Uz duhovne bolesnike idu i oni koji snabdevaju i koriste njihovu bolest i nevolju da bi se na tome bogatili i "rasturači" koji su poslušnici viših bosova - kaže starešina.

Sveštenik nam je ispričao događaj na koji su mu se požalili stanari jedne zgrade sa Dorćola, vezujući na to priču o društvu u kakvom je naš grad.

- U jednom dvorištu okupljali su se narkomani, a kada su stanari te zgrade zvali policiju, jer nisu mogli da spavaju od galame, niko nije reagovao - objašnjava on. - Građani su se sami organizovali, motkama i metlama proterali narkomane od kojih nisu mogli da spavaju.

Seća se narkomana koji se oblačio u svešteničku mantiju a krio se u kućici na platou SC "25. maj".

- Potresno je da su nakon ovog primera stizali prigovori kako se sveštenici naše crkve drogiraju - kaže Jović. - Zabrinjava činjenica da mesecima policija nije legitimisala, ispitala i proverila ovog čoveka, već da je dozvoljeno da se tako maskiran, u mantiji, šeta gradom.

Objašnjavajući da građani sa problemima uvek imaju otvorena vrata crkve, sveštenik narkomane deli na dobre i one koji su duboko zašli u drogu.

- Jedan takav je u pola sedam naveče došao i stavivši mi pištolj na potiljak tražio pare za drogu - seća se on. - Okrenuo sam se i "prectrao" sebe sa ove zemlje. Nije me ubio. Počeo je da plače i tražio utehu, tada se pretvorio u mog pacijenta. Dao sam mu ratluk i čašu vode i pokazao mu snagu molitve, a on je samo ponavljao da ga niko ne voli i da mu nema pomoći.