Beograđanka čeka sanaciju

SIMBOL prestonice palata "Beograd" trebalo bi da dobije nov izgled. Do kraja decembra biće, kako saznaju "Novosti", završen projekat za rekonstrukciju fasade - zamenu prozora i dotrajalih roletni, a u proteklom periodu postavljeni su novi, savremeni i brzi liftovi. Zamenjeni su stari vatrogasni merači i instaliran moderan video-nadzor. Kada se zamene tamna mat stakla i postave novi termo prozori, "Beograđanka", kako su je odmah krstili sugrađani, biće i dalje vitka, dobrodržeća crnka.

Kada su udareni temelji palate "Beograd" daleke 1969. godine, glavni grad tadašnje SFRJ, već se sa četrdesetak stambenih oblakodera protegao na drugu stranu Save. Zgrada u Masarikovoj u to doba bila je nešto više od solitera koji je na korak do neba.

Visoka je 101 metar, a njen 24 sprat dominira panoramom prestonice. Kada je završena 1974. godine, i na krovu postavio televizijski i radio repetitor, arhitektonsko delo Branka Pešića postalo je nezamenjiv simbol tada modernog i bogatog Beograda. Građani su se divili, a zalutalim putnicima postala je glavni orijentir u velikom gradu.

Vremenom, atmosferski uslovi toplo - hladno, učinili su da sunčanim danima tamna mat stakla više nemaju zlatni odsjaj. A, ni unutar zgrade više ne posluju privredni giganati poput "Progresa", Beobanke i Narodne banke Jugoslavije...

- U toku je izrada projektne dokumentacije za renoviranje fasade palate "Beograd", na osnovu koje ćemo konkurisati pristupnim fondovima - priča Marko Novović, pomoćnik direktora Agencije za poslovni prostor, koja raspolaže soliterom.

Danas, od petog do 22. sprata, na 12.000 kvadrata, preko 70 odsto poslovnog prostora je popunjeno ili rezervisano, tvrdi Života Matorkić, upravnik palate "Beograd". Najvažniji korisnik je redakcija Studija B, koji je nekada davno osnovan u zgradi "Borbe", pa je i do danas ostao naziv Studio B. Komisija za zaštitu ponuđača i Narodna kancelarija predsednika republike nalaze se u ovoj zgradi.

- Kada je sazidana, bila je čast i privilegija raditi ovde - priča upravnik Matorkić, koji je jedan od retkih koji pamti srećna vremena. - Nema više velikih zakupaca. Uglavnom su to male firme sa po nekoliko kancelarija.

Prema Matorkićevim rečima, u zgradi svakodnevno radi blizu hiljadu osoba. Troškovi održavanja izuzetno su visoki. Mesečni račun za struju je od milion i dvesta do milion i trista hiljada dinara. Tokom zime, za grejanje treba izdvojiti i do milion i po dinara. Od zakupnina pokrivaju se tekući troškovi, dok za investiciona ulaganja pomaže grad.

- Pre dve godine postavljena su četiri savremena "Šindlerova" lifta, ukupne vrednosti oko 800.000 evra. Penju se, za naše uslove, rekordnih četiri metra u sekundi. Takođe, u zgradi su postavljeni moderni protivpožarni merači i sistem video-nadzora, kojim se prati svaki kutak zgrade - priča Matorkić.

Integralni deo "Beograđanke" je dodatak Robnih kuća Beograd na pet, plus jedan nivo, sa raspoloživih oko 16.000 kvadrata. Trenutno tri sprata posluju, dok su ostala, kako se to kaže, u - pripremi.

NEMA PROVODA

Sedamdesetih i osamdesetih godina, palata "Beograd" je okupljala tadašnji džet set.

- Na petom spratu poslovao je jedan od najekskluzivnijih restorana, koji je, verovali ili ne, imao pozlaćene pločice, dok se na poslednjem spratu zgrade nalazio restoran sa vidikovcem, koji je zatvoren početkom devedesetih. Na šestom spratu bila je diskoteka - priseća se Matorkić.

Danas, restoran na petom spratu je prazan, a na šestom spratu se nalazi Narodna kancelarija predsednika republike.