Džak para za venčanje

Reših da se ženim, dok sam jošte mlad... idu stihovi starogradskog hita, koji ove jeseni pevaju mnoge đuvegije. A, da bi stali na “ludi kamen”, pored dobre volje ili blagoslova familije, pristanka lepše polovine, moraju dobro i da zavuku ruku u novčanik.

Svadbeni budžet ne bi smeo da bude manji od 5.000 evra. Za te pare, treba platiti matičara, iznajmiti venčanicu, zakupiti restoran, rezervisati frizera, kupiti burme, odeću i obuću, štampati pozivnice, odvojiti novac za dekoraciju, darivati sveštenika, pronaći dobre muzikante i fotografe, pa tek onda okačiti ruzmarin na rever.

"Novosti" su istraživale, koliko bi koštala prosečna gradska svadba, sa 150 zvanica. Račun klizi od tih "skromnih" 5.000 evra, do čak 11.000 evra, opet, bez nekih ekstremnih zahteva i muzičkih zvezda.

Najskuplja stavka svadbenom budžetu je - restoran. Pa tako može da se prođe sa 15 evra po osobi u etnorestoranu “Ćuran”, na putu za Ovču, do “Hajata”, koji ima dve ponude od 65 i 75 evra po osobi. Prosečna cena je između 30 i 35 evra. U restoranu Vile "Jelena", ponude se kreću od 50 do 60 evra, a u restoranu "Jezero”, kapaciteta 1000 osoba, cene su od 30 do 37 evra.

Za taj novčani iznos, nudi se predjelo, glavno jelo, dezerti, piće u neograničenim količinama. U nekim lokalima u tu cenu uračunato je samo piće domaćih proizvođača. U ponudi, pojedini hoteli i restorani kao poklon mladencima daju svadbenu tortu, ali i sobu za prvu bračnu noć.

- Danas se organizuju malo drugačije svadbe, kakve su se organizovale pre dvadesetak godina - kaže Dragan Nikolić, konsultant za restorane i hotele. - U modu se vraća konzumiranje kvalitetnih rakija i vina. Takođe, sve više ljudi se odlučuje za švedski sto. Više nisu obavezne sarme.

Iznajmivanje venčanice je prava lutrija. Preporučuje se ozbiljan terenski rad, “naoštriti” cipele, pa od jedne do druge radnje. Cene se kreću od 300 do 1.000 evra, mada ima i onih koje staju i više hiljada evra.

Da bi neko postao "zakoniti muž i žena", ništa bez matičara. Ukoliko se odlučite u opštini da se "zakunete" na večnu vernost, za taksu treba izdvojiti nešto malo manje od 500 dinara. Ukoliko matičar dolazi u restoran ili neko drugo svadbeno mesto, treba izdvojiti oko 11.000 dinara.

Pored građanskog, veliki broj mladenaca se odluči da sudbonosno “da”, kažu i pred bogom. U prestonici ima 58 pravoslavnih hramova i desetak rimokatoličkih i protestantskih. Tarifa u crkvi je oko 10.000 dinara, plus minus 2.000. Kako kažu, ko nema toliko da plati, neka da koliko ima.

Burme se mogu pazariti od 150 do 500 evra, naravno bez nekih skupih detalja. Cvetna dekoracija, kao i presvlake za stolice koštaju od 200 do 500 evra, pa do 1.200 evra.

Muzičari, koji svojom svirkom teraju goste da se popnu na sto i pevaju do zore, staju oko 1.000-1.500 evra. Ako, su kojim slučajem, bend koji iza sebe ima i neki CD, onda cena ide značajno gore.

Fotografi i snimatelji su “najsavitljiviji” sa cenom. Njihove tarifa se utvrđuje brojem gostiju, specijalnim ponudama mladencima, ali bez par stotina evra, ni oni ne mogu da prođu. Štampanje pozivnica se kreće od 20 do 100 dinara po komadu.

Ukoliko se ekonomska račinica ispreči u sudbonosnoj odluci, budućem mladoženji ostaje da zapeva drugi hit "jesen prođe, ja se ne oženi".