Uredbama na tradiciju

Običaji i navike na grobljima se teško menjaju, uprkos prošlonedeljnoj odluci beogradskih vlasti da zabrane ostavljanje hrane na grobovima i upozorenja da će kršenje "kućnog reda" ubuduće kažnjavati komunalni policajci.

Ko je bio na mokroluškom groblju u subotu mogao je, kao i ranije da vidi automobile na grobljanskim stazama, a na humkama ostavljenu hranu, sveće i cveće, mada meštani kažu da je sada sve mnogo skromnije nego ranije, kad su na grobovima postavljane bogate trpeze. Mokrolužani kažu da uzrok tome nisu novi gradski propisi već ekonomska kriza koja je stigla i do večnih kuća. Ipak, oni odlučno odbijaju da napuste stare običaje.

- Ne bih mogao da živim od komšija kad ne bih ostavio makar jabuku na dedinom grobu - kaže V. R. iz Malog Mokrog Luga. - Ko uopšte sme da nam zabranjuje našu tradiciju, bolje neka dođu i vide ko krade mesingana slova sa spomenika i bakarne limove sa kapela.

Romi koji su skupljali hranu s okolnih grobova samo su kratko prokomentarisali: "Nismo došli ovde da pričamo, već da jedemo".

Beograđanka Vesna Rastović je u skladu s tradicijom iznela na grobove predaka nešto hrane da se pojede za dušu pokojnika, ali napominje da ne ostavlja ništa za sobom.

- Preporučujemo da se na grob izlazi skromno - rekao nam je Ilija Đurić, starešina crkve Svetog mučenika Trifuna u Malom Mokrom Lugu. - Patrijarh Pavle je molio da se na grob ne iznosi cveće i venci, da se hrana da napuštenoj deci, školama, humanitarnim organizacijama. Na našem groblju se pacovi i miševi skupljaju oko hrane koju niko danima ne odnosi, a čak se i najsiromašniji zadužuju i zidaju spomenike vredne hiljade evra i donose i po 16 pečenih prasića. S druge strane, grobovi su poplavljeni, a o tome niko ne vodi računa.

Iako Beograđani uglavnom nisu čitali ni stara pravila o ponašanju na grobljima, a kamoli nova, žestoka polemika na ovu temu razbuktala se čak i na internet-forumima, pre svega oko kazni za ostavljanje hrane na grobovima.

- Kaznene odredbe su i ranije postojale ali se o tome malo vodilo računa - rekao je mr Dragan Baltovski, direktor JKP "Pogrebne usluge". - Ne mali broj građana nije vodio računa o zabrani ostavljanja hrane nakon pomena pa su zaposleni na grobljima danima nakon zadušnica bavili samo uklanjanjem otpadaka. Niko nema nameru da menja nešto što je narodni običaj, da se na grobu popije čaša soka ili pića za pokoj duše, ili da se u znak sećanja na umrlo lice porodica skromno počasti hranom. Ali, posle pomena grobno mesto mora da se ostavi u redu, a neiskorišćena hrana i piće moraju da se odnesu.

Naučnici koji se bave narodnim običajima upozoravaju da uredbe po pravilu gube bitke s hiljadugodišnjom tradicijom. Međutim, oni priznaju da se tradicija u našem slučaju, zbog nedostatka elementarnog vaspitanja često izopači i pretvori u terevenku na groblju.

- Zadušnice, konzumiranje hrane i pića na grobu imaju arhetipsku vrednost, ovaj običaj leži u korenu ljudske civilizacije koja počinje upravo s kultom poštovanja preminulih predaka - kaže antropolog dr Sofija Kostić. - Homo sapiensa je stvorila epoha koja počinje činom određivanja mesta sahrane pokojnika i njegovim obeležavanjem kamenom, a sramota je da to ne znaju obrazovani ljudi koji donose gradske propise. Funkcija hrane koja se ostavlja na grobu jeste da hrani pokojnika, a ne žive koji tu samo jedu i piju "u njegovo ime". Problem bi mogao da se reši tako što bi se ta hrana stavljala na trpeze ispred groblja koje bi neki službenik delio siromašnim ljudima i tako učinio dobro delo.

NAKNADA ZA RADOVE

ODOBRENjE za izvođenje radova na groblju izdaju se svim registrovanim kamenorezačkim radnjama u Srbiji pod istim uslovima.

- Zanatska radnja koja je dobila odobrenje za izvođenje radova dužna je da plati određenu naknadu za radove u krugu groblja - kaže Zoran Marković iz "Pogrebnog". - Naknada je propisana da bi se pokrili troškovi korišćenja vode, struje, spremanja parcele posle radova i korišćenja drugih infrastrukturnih objekata na groblju. Prema cenovniku preduzeća, naknade koje plaćaju kamenorezačke radnje kreću se od 733 dinara, za klesanje slova, do 9.000 dinara za rekonstrukciju grobnice.

ZAHVALNOST HRANI

VEROVANjA kažu da pokojnika ne hrane zemaljske namirnice već zadovoljstvo koje osećaju živi dok jedu i piju za njegovu dušu,objašnjava dr Sofija Kostić i naglašava da je ovaj običaj prisutan doslovno u celom svetu i da nema naroda koji ga ne upražnjava.

- Hrana "za dušu" na grobu oduvek je bila namenjena najsiromašnijima čija je zahvalnost najslađa hrana pokojniku na drugom svetu. U starom Beogradu postojao je izraz "Najeo sam se kao na zadušnicama" kad su groblja obilazila siromašna deca, đaci i studenti kojima su porodice pokojnika najradije davale hranu. I danas hranu s grobova odnose naši najsiromašniji građani, a to nisu samo Romi već i ljudi koji su u proteklim godinama izgubili dostojanstvo, posao, dom pa obilaze groblja s kesama skupljajući hranu koju inače sebi ne mogu da priušte.