STARI vajari i slikari iz male umetničke kolonije na Adi Ciganliji zabrinuti su i razočarani zbog odluke da se hitno isele iz ateljea u starom kupatilu "Partizan", koje koriste već trideset godina. Uprava Javnog preduzeća Ada Ciganlija obavestila ih je 16. maja da u roku od osam dana napuste radni prostor i iznesu sve stvari, pošto će se zgrada rušiti jer ugrožava nasip koji brani unutrašnjost Ade od poplave.

Ukoliko umetnici odluče da ne iznesu svoje slike, skulpture i ostalo to neće odložiti rušenje, piše u obaveštenju izlepljenom po vratima ateljea.

- Blago Momi Kaporu, Zuki Džumhuru, Pavlu Vuisiću i drugim Adadžijama koji su umrli pa ne moraju da gledaju ubijanje umetničke kolonije u kojoj su proveli mnoge dane i noći - kaže rezignirano slikar i fotograf Mile Jelesijević. - Neobično je što samo naš deo zgrade, naprasno, ugrožava nasip a ne i onaj deo iz koga su već isterali umetnike i od njega napravili magacine.

STARI UGOVORI VEĆINA navoda umetnika koji koriste prostorije u zgradi umetničke kolonije nije tačna, piše u saopštenju koje smo dobili od JP "Ada Ciganlija". Ističu da je ovo preduzeće uvek izlazilo u susret umetnicima, a u prilog tome navodi se da im JP „Ada Ciganlija“ više od deset godina nije naplaćivalo naknadu zakupa prostora, kao ni utrošenu struju i vodu. "Umetnici koji koriste prostorije u zgradi u starom "Partizanovom" kupalištu na Adi Ciganliji, poseduju ugovore o zakupu poslovnog prostora iz 1983. godine, u kojem je jasno definisano da postoji mogućnost prekida ugovora sa predviđenim otkaznim rokom", kažu u JP "Ada Ciganlija".

Najogorčeniji je vajar Ratko Vulanović, autor skulptura "Kamenog grada" na ulazu u Adu Ciganliju.

- Nastupili su siledžijski i pre nekoliko dana poslali momke iz nekog obezbeđenja da nam prete - tvrdi Vulanović. - Kad ovako rade s umetnicima koji imaju više od 70 godina, više nema šta da se priča. Ako nas izbace iz ateljea, ja zovem kamion i nosim "Kameni grad" da ga dam nekim boljim ljudima.

Zgrada starog kupatila u obliku ćiriličnog slova "G" proteže se duž nasipa širokog nekoliko metara i ulazi u njega delom gde se nalaze ateljei. Međutim, nekoliko vajara tvrde da su iseljeni iz zgrade još pre tri godine, ali da tada obrazloženje nije bio nasip i poplava.

- Tadašnji direktor Ade rekao nam je da iznesemo stvari dok se ne renovira prostor ateljea, a posle možemo da se vratimo - kaže Radomir Branisavljević. - Međutim kasnije su nam tražili 5.000 evra ako želimo da se vratimo. Pitali da li dobijamo deo vlasništva za tu sumu, ali u upravi su nam odgovorili odrečno i dodali da ćemo plaćati i kiriju.

Profesor Kemal Ramujkić, slikar, kaže da je Ada svetsku slavu postigla zahvaljujući umetnicima od kojih je ostalo samo nekoliko veterana koje uprava izbacuje na nedostojan način.

- Ovakvo postupanje je ružno, mogli su da nas premeste u neki adekvatan prostor za rad i ne bi bilo problema - kaže Ramujkić. - Pa mi želimo samo mirno da stvaramo kao što smo i dosad. Bili smo korisni Adi na mnogo načina, a Kapor je opisujući upravo ovo mesto napravio legendu.

ŠTITE MAKIŠ

"RASELJAVANJE umetnika iz prostorija koje koriste je neophodno jer se zgrada umetničke kolonije nalazi u delu Ade u kome je predviđen završetak nasipa za odbranu od poplava", piše u saopštenju JP "Ada Ciganlija", "a objekat se nalazi tačno na nasipu, i ugrožava njegovu stabilnost. Izgradnja nasipa je u nadležnosti JVP `Beogradvode` koje mora da ukloni objekat jer je to jedini način da se omogući završetak izgradnje brane, koja ima za cilj odbranu od poplava Makiškog polja i fabrike vode koja je glavni snabdevač pijaće vode čitavog Beograda. Ukoliko nasip ne bi bio završen, u slučaju poplava, došlo bi do ugrožavanja redovnog snabdevanja vodom čitavog grada".