Heroji istorije

FILM o beogradskim demonstracijama protiv Trojnog pakta 27. marta 1941. postao je svetski simbol otpora nacizmu, a snimci Hitlerove odmazde - bombardovanja srpske prestonice 6. aprila užasnuli su slobodni svet. Oba dokumentarca doživela su bezbroj prikazivanja i ušli u istoriju svetske kinematografije, ali njihov autor Zarija Đokić i studio „Artistik film“ ostali su zaboravljeni.

- Moj otac Zarija nije dočekao oslobođenje, poginuo je ispred svog studija-kuće u Bulevaru snimajući borbe Crvenoarmejaca s Nemcima - kaže Milan Đokić, sin vlasnika „Artistik filma“. - Snimao je kako ruski protivtekovski top rastura sa studentskog doma nemačku oklopnu kolonu, a geler iz uništenog kamiona s municijom ga je ubio. Nažalost, moj otac je ostao zaboravljen, iako je upravo aparaturom njegovog „Artistik filma“ stvoren „Avala film“, a naš snimatelj Mihail Ivanjikov je postao lični Titov kamerman.

U kuću-studio Zarije Đokića posle rata se uselila državna cenzura, koja je izazvala veliki požar neoprezno rukujući nitratnim filmovima. Iako su nove jugoslovenske vlasti prisvojile njegov dokumentarac o 27. martu i koristila ga kao dokaz da su beogradski komunisti pokrenuli demonstracije, Đokićeva porodica od toga nije imala koristi. Tek pre nekoliko godina u arhivu „Filmskih novosti“ otkriven je originalni tonski snimak na kome se čuje huk mase i uzvikivanje parole „Živeo kralj“.

- Hrana se posle rata dobijala na bonove, a majci su oduzeli sledovanje jer je slavila krsnu slavu - seća se Đokić. - Živeli smo od sledovanja koje smo dobijali ja i tek rođena sestra. Očevi saradnici nikad nisu pričali mnogo ni o njemu ni o „Artistik filmu“, iako je on napravio najviše dokumentarnih i igranih filmova između dva rata, uključujući i tek sada čuvenu „Golgotu Srbije“.

Ovaj dokumetražni dokumentarno-igrani film čiji je režiser bio Stanislav Krakov, srpski ratnik, novinar, pisac i filmadžija, bio je pod cenzurom duže od pet decenije. Najveći deo filma čine snimci srpskih ratnih snimatelja u Prvom svetskom ratu, a prvi put je cenzurisan 1940, kao suviše antinemački. Posle rata je proglašen „velikosrpskim“ i zabranjen, Đokić je poginuo, a Krakov proglašen za „narodnog neprijatelja“.

Sada Zoran Đokić, unuk pionira srpske kinematografije obnavlja dedinu filmske kuću na istom mestu u Bulevaru kralja Aleksandra.

- U maju, uz podršku Kinoteke počinje prikazivanje dedinih filmova u prostorijama njegovog studija u Bulevaru - kaže Zoran Đokić. - Kinoteka nam daje veliku podršku i nadam se da će to biti početak obnove „Artistik filma“. Međutim, u međuvrenu se desio i neprijatan paradoks: poslovni prostor Opštine zvezdara pokušava da nam uzme podrum zgrade po zakonu o nacionalizaciji iz 1959. godine!