POKLOPCI šahtova od kompozita, sintetičkog materijala izdržljivijeg od livenog gvožđa spaslo bi više od 150 miliona dinara iz budžeta Beograda, koliko iznosi godišnja šteta od krađe u prestonici, kaže prof dr Miloš Stevanović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta. Ušteda na nivou Srbije bila bi neuporedivo veća, jer u celoj zemlji vlada "epidemija" krađe svih metalnih prozvoda, od spomenika do oluka, koji se kao sekundarne sirovine prodaju otpadima.


Kompozit je nezanimljiv lopovima jer je praktično neuništiv, a ne može da se pretapa i ponovo koristi, naglašava sagovornik "Novosti".


- Kompozit je praktično neuništiv, osim ako se ne razori eksplozivom - kaže profestor Stevanović. - Na ovoj tehnologiji magistrirao sam još sedamdestih, ali do danas nikog od odgovornih, od grada do države, nisam ubedio da je primeni. Za razliku od nas, Turska ima nekoliko fabrika kompozitnog materijala koji izvozi širom sveta!

ŠAHTOVI KAO SEFOVI UPOTREBA kompozitnih materijala počela je prvo u - štalama.
- Konjska kopita razbijaju i najtvrđi beton, a njihov urin je izuzetno hemijski reaktivan i brzo ga uništava - kaže prof.Stevanović. - Onda su umesto betona primenjene kompozitne ploče koje su se pokazale kao neuništive. Sledeća primena bila je za izradu poklopaca i rešetaka šahtova koje se kradu svuda u svetu. Međutim, one su prestale kad su lopovi shvatili da niko neće da kupi "sintetiku". Kradljivci su pobesneli i iz inata počeli da trpaju đubre u šahtove, a onda su proizvedeni i poklopci s bravicama, što ih je potpuno razoružalo.

Tehnološki stručnjak tvrdi da bi ulaganje oko milion evra u izgradnju fabrike kompozita donelo bogatstvo - iz smeća. Naime, osnovna sirovina za kompozit je PET ambalaža, odnosno plastične boce koje prave đubre na svakom koraku. Njihovom preradom i mešanjem s kvarcnim peskom, staklenim vlaknima i hemikalijama dobija se materijal od koga se u svetu prave ploče za trotoare, cigle, stubovi za rasvetu, saobraćajni znaci, ograde, poklopci i rešetke za šahtove, stepenice, fabričke platforme, čak i železnički pragovi.

Dok nabraja brojne proizvode od novog materijala profesor s lakoćom podiže ploču kompozita koja izdržava veće opterećenje od komada livenog gvožđa iste veličine.


- Da je ova ploča napravljena od metala morao bih da budem Golijat da bih je podigao - kaže prof. Stevanović. - Iako je mnogo lakša ona trpi veće opterećenje od metala, otporna je na sve hemikalije i na najekstremnije temperature, ne provodi struju, toplotu i zvučne vibracije. Proizvođači daju doslovno doživotnu garanciju na proizvode od kompozita, osim ako se ne dignu u vazduh.


Sagovornik "Novosti" kaže da je neshvatljivo zašto ne pravimo kompozit iako imamo znanje za to, ali je za čuđenje što čak i ne uvozimo proizvode od ovog materijala iako su i takvi dvostruko jeftiniji od gvozdenih.


- Kompozit je u proizvodnji neuporedivo jeftiniji od livenog gvožđa. Njegovom primenom to gvožđe bi mogli da legiramo i prodajemo kao mnogo skuplji čelik. S druge strane, proizvodnjom kompozita oslobodili bismo se plastičnog smeća koje nas guši i očuvali bi ono što je ostalo od naših šuma i ruda. Šta će vam bolji dokaz isplativosti ove tehnologije od činjenice da je jedan od najbogatijih Nišlija čovek koji sakuplja PET ambalažu i izvozi je proizvođačima kompozita - zaključuje prof. Stevanović.