Nestaju li majstori za harmonike

HARMONIKA je ime poslednje zanatske radnje u Bulevaru kralja Aleksandra u kojoj se proizvodi i opravlja ovaj muzički instrument bez koga do skoro nije moglo da se zamisli ni veselje ni tugovanje u Srbiji, od krštenja do odlaska u rat. Majstor Zoran Jovanović kaže da je još osamdestih godina prošlog veka samo u ovoj ulici radilo još pet njegovih kolega, a danas ih u celoj prestonici ima samo još dvojica-trojica.

Sintisajzeri i buka pobedili su pravo uživanje u muzici, sa setom kaže majstor u čijoj radionici su napravljene stotine harmonika, a servisirano na hiljade.

- Majka me je vodila na krštenja, slave i veselja gde sam gledao naše Šumadince koji zatvorenih očiju slušaju harmoniku dok muzika prolazi kroz njih - kaže Jovanović. - Nekada su se u kafani ljudi veselili uz harmoniku za jednim stolom, a oni za drugim su mogli da razgovaraju, ali to je sad samo prošlost. U današnjim lokalima svi ćute i blenu u prazno jer od buke ne mogu ni da misle.

Radnja majstor-Zorana izgleda isto kao i pre nekoliko decenija kad je kao mališan uz oca počeo da uči tajne zanata.

- Po ceo dan sam učio kako se prave, servisiraju i štimuju harmonike - kaže Jovanović. - Ako želite da ovaj zanat radite kako treba, morate da budete i umetnik, ne može neko da se predstavlja kao pravi majstor, a drugi da mu štimuje instrument.

Škola koju je pohađao u porodičnoj radnji bila je veoma stroga, kaže sagovornik „Novosti“.

- Otac je na posao dolazio kolima, a ja sam morao gradskim prevozom, a za kašnjenje me je grdio - seća se Jovanović. - Odmah sam bačen „u vatru“ prakse, od rešavanja tehnoloških problema do pregovaranja s mušterijama. Kada bih se pogodio za nisku cenu odbijao mi je zaradu, a kažnjavao me je i kada bih previše zacenio posao. Instrument sam u svakom slučaju morao da opravim jer je očeva deviza bila: „Mušterija mora da se poštuje“.

Majstor Zoran kaže da su mu bile potrebne godine da savlada tehnologiju obrade različitih materijala od kojih se prave harmonike, od obrade drveta od koga se pravi telo harmonike i njegovog presvlačenja celuloidom, preko pravljenja meha, do izrade i montiranja mehanizama.

- Ova radnje je deo srpske muzičke baštine, jer su iz nje izašle harmonike na kojima su odsvirani trajni snimci za arhivu Radio Beograda - ponosno kaže Jovanović. - Nažalost, već deset godina nije naručena nijedan novi instrument, samo popravljamo stare. Ipak, siguran sam da će harmonike preživeti sve trenutne modne trendove, samo ne znam ko će ih održavati ako majstora više ne bude.