Školska klupa jedino utočište

Prema rečima direktora, Milovana Markovića, na adresu škole upućuju se autistična i deca sa Daunovim sindromom, oboleli od cerebralne paralize i mladi sa smetnjama u učenju ili sa poremećajem pažnje. Mnogima od njih ova institucija postane druga kuća i - jedino utočište.

- Škola se bavi profesionalnom orijentacijom učenika sa smetnjama u razvoju, kojima, zavisno od problema, školovanje traje od jedne do tri godine - kaže Marković. - Učenici sa težim smetnjama, nastavu pohađaju godinu dana i osposobljavaju se za rad na nivou manipulanta.

Prema njegovim rečima, za zanimanje cvećara i servira deca se obrazuju dve godine, a tek mali broj (10 odsto) đaka ima očuvane opšte sposobnosti u meri koja im omogućava trogodišnje školovanje. To su budući knjigovesci, pekari, bravari, autolimari, metalofarbari. Marković kaže da je od naredne godine u planu prihvatanje dece sa telesnim invaliditetom i one obolele od cerebralne paralize (iz OŠ "Miodrag Matić"), ali i uvođenje novog obrazovnog profila za ovu kategoriju učenika operater grafičke pripreme.

Od pet radnih dana, đaci su tri na praktičnoj nastavi. U autolakirerskoj radionici, pomalo stidljivo, dočekuje nas Stevan. U ovu školu primljen je kao autistično dete, ali su mu način obrazovanja i stručni tim škole pomogli da postane otvoreniji.

Budući bravari vredno rade. Spremaju se za takmičenje, pa probaju nove ideje i često, kažu, ostaju i "preko vremena".

- Vreme nam tako brzo prođe - kaže jedan od njih. - Ostajemo i posle časova... pa, ova škola nam je druga kuća...

Osmeh i drugarski pozdrav za direktora i njegove goste i u knjigovezačkoj radionici. Stidljivi i pomalo skromni, ne žele da se hvale šta sve mogu i umeju. A umeju mnogo... Za čitavu jednu izložbu - rokovnika, kutija, reklamnog materijala...

U kuhinji serviri spremaju ručak za 300 zvanica. U šali pitaju hoće li dobiti naslovnu stranu...

- A i ako ne može nije bitno... jer ovde imamo sve što nam treba - podršku, razumevanje i ljubav...