SREDNJA zanatska škola "Petar Leković" na Kanarevom brdu jedina je obrazovna ustanova u Beogradu koju pohađaju deca ometena u razvoju. Ove godine izvešće 42. generaciju učenika, od kojih će neki svoj život nastaviti kao bravari, autolimari,knjigovesci, pekari, cvećari ili frizeri.


Prema rečima direktora, Milovana Markovića, na adresu škole upućuju se autistična i deca sa Daunovim sindromom, oboleli od cerebralne paralize i mladi sa smetnjama u učenju ili sa poremećajem pažnje. Mnogima od njih ova institucija postane druga kuća i - jedino utočište.


- Škola se bavi profesionalnom orijentacijom učenika sa smetnjama u razvoju, kojima, zavisno od problema, školovanje traje od jedne do tri godine - kaže Marković. - Učenici sa težim smetnjama, nastavu pohađaju godinu dana i osposobljavaju se za rad na nivou manipulanta.

ZAPOŠLJAVANJE KROZ ovu školu je od osnivanja prošlo i iz nje ponelo diplomu i spremnost za samostalni život i rad oko 4.500 učenika. Danas tu ustanovu pohađa 326 đaka, od kojih je dobar procenat iz domova za decu ometenu u razvoju u Beogradu i 20 đaka iz Lazarevca. Direktor kaže da su jedna od institucija koja ima najbolju zapošljivost: čak 37 odsto đaka po završetku školovanja ostane da radi u otvorenoj privredi - kod poslodavaca kod kojih su imali praksu.

Prema njegovim rečima, za zanimanje cvećara i servira deca se obrazuju dve godine, a tek mali broj (10 odsto) đaka ima očuvane opšte sposobnosti u meri koja im omogućava trogodišnje školovanje. To su budući knjigovesci, pekari, bravari, autolimari, metalofarbari. Marković kaže da je od naredne godine u planu prihvatanje dece sa telesnim invaliditetom i one obolele od cerebralne paralize (iz OŠ "Miodrag Matić"), ali i uvođenje novog obrazovnog profila za ovu kategoriju učenika operater grafičke pripreme.


Od pet radnih dana, đaci su tri na praktičnoj nastavi. U autolakirerskoj radionici, pomalo stidljivo, dočekuje nas Stevan. U ovu školu primljen je kao autistično dete, ali su mu način obrazovanja i stručni tim škole pomogli da postane otvoreniji.


Budući bravari vredno rade. Spremaju se za takmičenje, pa probaju nove ideje i često, kažu, ostaju i "preko vremena".


- Vreme nam tako brzo prođe - kaže jedan od njih. - Ostajemo i posle časova... pa, ova škola nam je druga kuća...


Osmeh i drugarski pozdrav za direktora i njegove goste i u knjigovezačkoj radionici. Stidljivi i pomalo skromni, ne žele da se hvale šta sve mogu i umeju. A umeju mnogo... Za čitavu jednu izložbu - rokovnika, kutija, reklamnog materijala...


U kuhinji serviri spremaju ručak za 300 zvanica. U šali pitaju hoće li dobiti naslovnu stranu...


- A i ako ne može nije bitno... jer ovde imamo sve što nam treba - podršku, razumevanje i ljubav...