Patrijarh Irinej služio liturgiju u Crkvi Ružica

BEOGRAD - Patrijarh srpski Irinej služio je danas, povodom obeležavanja praznika Sveta Petka, svetu arhijerejsku liturgiju u Crkvi Ružica na Kalemegdanu, nakon čega je organizovana litija u kojoj su učestvovali mnogobrojni vernici.

"Danas proslavljamo Svetu prepodobnu mati Paraskevu, svetiteljku iz roda našega, koja je čitav život posvetila Bogu i besmrtnom životu", rekao je patrijarh Irinej i dodao da je Sveta Petka od ranoga detinjstva živela "po Hristu i u Hristu".

On je istakao da je "Gospod hteo da ona svojim životom bude primer za mnoge" i poručio vernicima da "svi hramovi koji se podižu treba da pomognu građanima da u srcima i dusdsama podignu hramove bogu živome".

Veliki broj vernika od ranih jutarnih sati čeka u redu da, već tradicionalno, uđe u kapelu Svete Petke na Kalemegdanu i uzme svetu vodu.

Sveta Petka, kao jedna od najvećih misionarki hrišćanske vere, poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiji, u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć.

Posebno joj se obraćaju žene svih vera i nacija smatrajući je svojom zaštitnicom.

Kult svetiteljke je u Srbiji dobio na snazi krajem 14. veka, posle Kosovske bitke i u vreme početka turske vladavine kada su mnogi umni i duhovni ljudi našli utočište u srpskoj zemlji.

Prve zapise o svetoj Petki ostavio je Grigorije Camblak, među kojima je i opis prenosa mošti svete Petke iz Vidina u Srbiju i do Beograda (1403. godine), i to zaslugom monahinje Jefimije i kneginje Milice, koje su dozvolu izmolile od sultana Bajazita.

Veruje se da su mošti Svete Petke od vremena despota Stefana Lazarevića 100 godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonenje dolazili i pravoslavni i katolici, pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.

Sveta Petka je rođena u Epivatu, kod Kalitrakije, u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.

Njene mošti čuvane su u Epivatu, a potom u Carigradu, Trnovu i ponovo u Carigradu.