REKONSTRUKCIJA Bulevara kralja Aleksandra, koju će pratiti i kompletno menjanje stabala - naišlo je na sumnje i strepnje Beograđana. Žitelji najveće beogradske ulice su skeptični i smatraju da će uklanjanjem starog drveća, bulevar izgubiti na svojoj prepoznatljivosti. Ipak, prema mišljenju stručnjaka Šumarskog fakulteta, seča drveća je neophodna, a nova stabla će već za nekoliko godina dostići visinu starih.
Pojedina stabla u bulevaru stara su i po 90 godina. Kada je obelodanjeno da se sprema kompletno menjanje stabala u bulevaru, "Novostima" su se javljali zabrinuti sugrađani, jer su verovali da je nehumano seći ovaj drvored.
- Živim u bulevaru već godinama i ovo drveće je njegov simbol - kaže Milena Petrović. - Ako nam poseku stabla neće uopšte biti zelenila, pa će ulica biti još više zagađena. Bez stabala ulica će nam biti tmurna i siva.
Ipak, korenje starog drveća i trula stabla predstavljaju veliku opasnost po sugrađane, ali i saobraćajnice. Šumarski fakultet uradio je, od 2005. do 2008. godine, dve studije o stanju drvoreda. Rezultati kažu da je ovaj deo najosetljiviji u gradu i da ga, zbog bolesti i opasnosti po građane i imovinu, treba obnoviti.
– Građanima je vrlo bitno reći da nove sadnice nisu tek posađene nego su već formirane - kaže autor studije, profesor Čedomir Marković. - One će vrlo brzo preuzeti funkciju već postojećih i zato je bolje da ih sada zasadimo pa da, za sedam godina, imamo pravi drvored. Ako ih sada ne zamenimo, postojeće drveće će se srušiti za oko deset godina i napraviti mnogo veće probleme.
Kreatori studije dodaju da su u drvoredu napravljeni veliki preseci na krošnjama koji ne mogu da zarastu, jer ih je zahvatila centralna trulež. U protekle dve godine već su posečene grane na potezu do Đerma, ali je to bila samo privremena mera.

RATNA ODŠTETA
STABLA koja se još mesec dana nalaze duž celog bulevara, doneta su iz Nemačke u periodu od 1920. do 1930. godine. Beogradu su poslata na ime ratne odštete iz Prvog svetskog rata.
- Nemci su, na osnovu ugovora o reparaciji, posadili zelenilo na dosta površina u centru grada - objšnjava arhitekta Stanislav Milanović. - Tako su stabla zasađena u Ulicama Cara Dušana, Džordža Vašingtona i Strahinića Bana, ali i drugim poznatijim ulicama Beograda.

ANKETA: ŠTA mislite o zameni stabala u Bulevaru?

Žarko Lazarević, penzioner:
Mislim da bi o tome trebalo da odluče stručnjaci. Ipak, brine me to što će novim stablima biti potrebno dosta godina da izrastu i dosegnu potrebnu visinu. Trebalo bi naći neki kompromis da bulevar ne bude bez zelenila.

Jovan Karan, penzioner:
Sigurno je bolje da promene drvored. Čuo sam da su prošle godine, grane padale na automobile, pa se nadam da će biti izabrano drveće koje nije toliko opasno. u svakom slučaju, izgledaće lepše, tako da akciju podržavam.

Gordana Pejović, građevinski inženjer:
Kao Beograđanka, biće mi žao kada vidim da se stabla uklanjaju. Ali, pošto su saobraćajnice moja struka, znam da ulica mora da se proširi, pa verujem da će morati i da se promene stabla. Korenje je veliki problem.

Danica Milosavljević, stomatološka sestra:
Drveće je veoma staro, pa mislim da je mnogo bolje očuvati već postojeće. Navikla sam se na drvored i strahujem da, nakon što iseku ova, neće posaditi nova. Tako će bulevar ostati skroz ogoljen.

Marko Maksimović, student elektrotehnike:
Novo drveće će biti previše malo i trebaće mu godine da poraste. Do tada, u ovom delu grada, neće biti nijednog stabla. Ipak, možda je bolje sačekati nekoliko godina da bismo dobili mnogo kvalitetnije zelenilo.